Удружење Сунце из Дервенте: Васкрс обојен посебним нотама

Сваки поклон је посебан, јединствен на свој начин, баш као и дијете и представља плод њиховог напорног рада и жеље да укроте машту и покажу шта умију и знају.

Дјечији прсти и њихова машта, уз помоћ и смјернице родитеља и водитеља, учинили су да и овај Васкрс буде обиљежен њиховим креацијама, од чије ће продаје моћи да оду на излет, организују забаву, караоке и спреме омиљену храну.

Колико су вјешти у томе и гдје је граница њихове маште потврдили су и ове године и показали зашто су надалеко тражена њихових руку дјела. Показали су и зашто се на изложбеним штандовима увијек тражи сувенир више и тиме даје непроцијењена вриједност ономе што раде током цијеле године.

Прва реченица водитеља и руководилаца поново је иста. Наглашавају и понављају да свако дијете, без обзира које менталне или физичке сметње има, може да буде корисно. То су показали и протеклих дана кроз креације које су радили сами или уз њихову помоћ. Поносно показују на сто гдје се налазе завршене, али и маштарије које тек треба да буду направљене.

Сјај у очима потврђује њихов понос док објашњавају како је штипаљка постала "тијело" папирног лептира, стабло од дрвета уз помоћ прућа малени тор, те како се пиле "излегло" из вуне, а картон од ролне папира претворио у држач за свијеће и суво цвијеће.

- Све су то "оживјела" наша дјеца. Свако од њих може да буде користан и дио средине у којој одраста и учи да некад брже, некад спорије, савладава препреке. Ипак, сунце свима исто сја - кажу васпитачи.

Дервентско "Сунце" ушло је у девету годину постојања, а родитељ и водитељ креативне радионице Зора Сибинчић истиче да су одмах послије 8. марта - Дана жена, засукали рукаве и машту укротили у корпице, вунене пилиће и картонске свијећњаке, да би уљепшали Васкрс многима, а и понешто ставили у џеп у тешким временима.

- Свако дијете може нешто и свашта да уради. Ове поклоне су радила дјеца и омладина са блажом менталном ретардацијом и уз нашу помоћ са стране показала су шта знају, шта могу, како виде свијет и један од највећих хришћанских празника - каже Зора која не крије осмијех док појашњава шта то значи управо њима, дјеци и омладини штићенима "Сунца".

- Кроз рад осјећају велико задовољство. Срећни су. Осјећају се корисно, прихваћени у друштву и то се види. Види се на њиховим лицима, а и у очима нас, њихових родитеља - не крије тета Зора.

Да би то постигли, наглашава, "позив у помоћ" се не одбија, а овогодишњи резултати у виду корпица и лептира на штипаљкама само су дио свакодневног рада у креативним радионицама и боравка у просторијама Удружења.

Идеје долазе, најчешће, саме од себе. Роде са погледом на прибор који купују сами или добијају. Фломастери, бојице, разни маркери, колаж папири, бојанке и пресликачи, само су дио широког спектра помагала на полицама. Старим флашама, чашама, шољама, пепељарама дјеца су "удахнула" нови живот и "обукла" их у ново, декорисано васкршње рухо.

На свој рад поносни су и они сами. Не крију то. Са широким осмијехом пружају руке и показују шта су направили, која је њихова креација и гдје су границе њихове маште. Велику заслугу, веле, дугују својим колегама са којима сваки дан уживају у дружењу, ићу и пићу, ту и тамо шапне се и понека тајна и размијени понеки поглед.

Васкрсу се посебно радују и пазе на сваки детаљ. Зеко мора да има мркву, каже она, а колега до ње добацује "а корпица сламу, јаје и срце за успомену".

Како "Сунце" сја зна Дарио Сибинчић, који је члан од самог почетка.

- Дружимо се, играмо. Правимо поклоне, честитке и своје обичне, али и необичне идеје преносимо на папир и стварамо цртеже и многе друге сувенире и поклоне. На ове што смо правили за Васкрс посебно сам поносан. Честитам другари - рекао нам је кратко, устао и дошетао до стола и вриједних руку својих другара. Подигао поглед и шапатом нам добацио: "Надгледам!".

Осим родитеља, помоћ им стиже и од волонтера. И то из Њемачке. Са њима је тако већ осам мјесеци и Естер Клехм. Она члановима Удружења помаже у радовима, а они њој у учењу српског језика.

За сада, потврђују и она и они, добро им иде.

- Срећна сам овдје, а они су супер. Поклони су посебна прича. Драго ми је што сам дио овог тима - каже Естер уз осмијех по коме је сви познају.

До завршетка нашег боравка у веселим просторијама дервентских малишана, слушала се музика, учили нови плесни кораци и везале посљедње машнице на поклонима. Добар дио њих био је већ умотан у провидни целофан и спакован у кутије. По одласку, најавили су да у главама имају идеје за нове изазове и углас поручили да "Сунце свима исто сја".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.