У петак обиљежавање 26 година од злочина над Србима у Брадини

На најбруталнији начин 25. маја 1992. године у Брадини је убијено 48 српских цивила, а преостали су одведени у логоре или протјерани, њихова покретна имовина опљачкана, а куће и Црква Вазнесења Господњег запаљени и срушени.

У логорима су живот изгубила још 22 становника Брадине, док се за пет још трага.

Преживјели расељени Срби из Брадине сваке године у мају долазе из свих дијелова Републике Српске и Србије, а неријетко и из прекоокеанских земаља, у обновљену цркву да би одали почаст страдалима и подсјетили на злочине које су починили припадници такозване Армије БиХ, Територијалне одбране, Хрватског вијећа одбране /ХВО/, полиције и муслиманских паравојних формација.

Према ријечима пароха коњичког јереја Милана Бужанина, предсједник Републике Српске Молорад Додик покровитељ је и овогодишњег окупљања у Брадини, које ће бити одржано уз помоћ Владе Републике Српске, општина Источно Ново Сарајево и Источна Илиџа, али и многих појединаца.

"Уз некадашње становнике Брадине који се сваке године окупљају овим поводом, очекујемо представнике институција Републике Српске, града Источног Сарајева, источне Херцеговине, као и представнике Срба у институцијама БиХ, Федерације БиХ, удружења логораша и породица страдалих", рекао је јереј Бужанин Срни.

Он подсјећа да у Брадини након рата живи свега двоје Срба, иако је ријеч о селу које је прије сукоба било насељено већински српским становништвом.

"Једном годишње, за обиљежавање годишњице страдања Срба у Брадини у обновљеној цркви служи се литургија и у септембру у гробљанској капели", рекао је Бужанин, констатујући да на подручју коњичке парохије нема већих проблема, али да стање није ни сјајно, јер нема православног становништва.

Парох коњички навео је да ће обиљежавање страдања Срба у Брадини почети у 10.00 часова служењем литургије, затим ће у 11.30 часова бити служен парастос и положени вијенци на спомен-обиљежје у црквеној порти, након чега је предвиђен ручак за све присутне.

За злочине у Брадини правосуђе БиХ до сада није никога осудило.

Миралему Мацићу Суд БиХ судио је по оптужби да је у мају 1992. године, као резервни полицајац Станице јавне безбједности Коњиц, у Брадини убио тројицу Срба и учествовао у малтретирању и мучењу српских цивила, али је суђење обустављено након што је Мацић умро у јануару 2012. године.

Суд БиХ потврдио је у марту ове године оптужницу против 12 лица, бивших команданата и припадника такозване Армије БиХ, Територијалне одбране, ХВО-а, полиције и муслиманских паравојних формација, оптужених за злочине почињене 1992. и 1993. године над српским цивилима на подручју Коњица, Брадине и околине.

Оптужени су Есад Рамић, Шефик Никшић, Аднан Аликадић, Митко Пиркић, Реџо Балић, Хамед Лукомирак, Сафаудин Ћосић, Мухамед Цакић, Исмет Хебибовић, Алмир Падаловић, Енес Јахић и Аган Рамић.

Они су оптужени за нападе и убиства више десетина српских цивила, оба пола, међу којима је било дјеце и старијих особа, те мучења, злостављања, нечовјечна поступања, противправна заточења већег броја Срба из Коњица и околних села Брадина, Церићи, Зукићи, Брђани, Џепи, Загорице, Хум, Блаце, Невиздраци, Доње Село, Врдоље, Живања, Ситник, Бјеловчина, Забрђани, Бијела.

У оптужници се наводи да је велики број српских цивила са овог подручја незаконито ухапшен и одведен у логоре на подручју Коњица, гдје је настављено њихово мучење и злостављање.

У Суду БиХ 2. априла у предмету "Есад Рамић и други" одржано је рочиште за изјашњење о кривици на којем су се оптужени у овом предмету изјаснили да нису криви за извршење кривичног дјела злочини против човјечности.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.