Трострука срећа Николинe и Миланe Оро из Зворника послије десет година чекања

Свјетлана Ђуричић
Трострука срећа Николинe и Миланe Оро из Зворника послије десет година чекања

Зворник - Десет дугих година је трајала наша борба за потомство, а онда смо награђени на најљепши могући начин - прво смо добили близанце Дору и Марка, а двије године послије стигао је и Ђорђе.

Овако за "Глас Српске" почиње причу Николина Оро из Зворника, која се, заједно са супругом Миланом, цијелу деценију борила против неплодности.

Ову нимало лаку битку Николина и Милан су добили на готово невјероватан начин. Након два неуспјела покушаја вантјелесне оплодње, подизања кредита, исплаканих суза и дугих година током којих им се чинило да су шансе да постану родитељи све мање, овај симпатични пар је доживио најљепшу бајку.

- Двогодишње близанце Дору и Марка смо добили вантјелесном оплодњом, а Ђорђе, који сада има три и по мјесеца, све нас је изненадио - зачет је природним путем! Он је наша трећа срећа! - каже пресрећна трострука мајка.

И данас јој све изгледа као бајка, јер није могла ни сањати да ће бити толико благословљена.

- Некад, кад дјеца спавају, ја их гледам и помислим: да ли је ово могуће? Заиста, некад не могу да повјерујем да нас је толика срећа снашла. Десет година их толико желите и сањате, и онда одједном имате троје дјеце! - додаје она.

Николина каже да највећу подршку има у супругу Милану, који је и хранилац сада велике породице Оро, али да им помажу и остали чланови породице.

- Много нам помажу баке, тетке и сви остали. И они су били изненађени када сам остала други пут трудна - додаје Николина.

Обје трудноће су, прича Николина, протекле без проблема. Кроз смијех се сјећа да је, када је носила Ђорђа, чак заборављала да оде на редовне контроле, тако да је чак гинеколог телефоном опомињао да дође у ординацију. А кад се родио Ђорђе, близанци су га дочекали са пуно љубави.

- Дора и Марко су имали једно друго док се није родио Ђоле, тако да га нису доживјели као неку пријетњу. Стално га љубе, мазе и чувају - прича пресрећна мајка.

Дивно је постати родитељ, додаје, али би требало да држава макар мало више стимулише рађање дјеце.

- Паровима који се боре са стерилитетом потребна је не само финансијска, већ и психолошка помоћ. Само они који су се борили са том страшном пошашћу знају како је то депресивна и исцрпљујућа борба - додаје Николина.

Паровима који имају препреке да постану родитељи поручује да никада не одустану.

- Милан и ја смо били спремни, ако буде требало, да продамо и стан, и тим новцем платимо још неколико вантјелесних оплодњи. Не би нам тешко било ни да одемо у подстанаре, само никако нисмо жељели да останемо без потомства. Чини ми се да смо били спремни чак и да бубрег продамо - сјећа се Николина. Каже да тек сада зна шта је смисао живота.

- Десет година смо живјели у мраку, али смо знали да никад не треба изгубити наду и одустати. Смисао живота нису станови, аутомобили, банковни рачуни... Смисао живота су једино дјеца - закључила је Николина.

"Бебе 1"

Николина Оро је донедавно била предсједник зворничког Удружења породица са проблемом стерилитета "Бебе 1". Каже да се само у том граду са неплодношћу боре 74 пара.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана