Требињци због скупоће по воће иду у Билећу
Требиње - Иако имају све услове да конзумирају домаће воће и поврће, Требињци то често не чине јер је пијаца у “граду сунца” најскупља у Српској па по намирнице неријетко иду у Билећу, а на тезгама у Требињу често пазаре Дубровчани, којима цијене нису високе.
Грађани су огорчени јер кажу да цијене воћа и поврћа под платанима прелазе сваку мјеру и ко има плитак џеп пијацу заобилази у широком луку.
Цијена килограма јабука на требињској пијаци је двије КМ, док је у Бањалуци упола јефтиније. Банане коштају 2,5 КМ, а килограм крушака и до 3,5 марака, а у највећем граду Српске ово воће може да се купи за двије марке. Грожђе је седам КМ, килограм лимуна чак четири КМ, док су ораси 20 марака по килограму.
Кромпир је у Требињу најјефтинији, а килограм кошта марку, али је све остало много скупље. Лук кошта енормне четири КМ, док је у Бањалуци упола мање, док је везица блитве марку, а спанаћа дупло више. Током зиме везица блитве је коштала чак двије КМ, а од тога се не може ни пола ручка припремити.
- Што је много, много је - кажу Требињци.
Вељко Бендераћ, кога смо затекли са цекером у рукама, веома је разочаран.
- Дошао сам да купим нешто воћа и поврћа, али ћу се по свој прилици кући вратити празног цекера. Да живимо у Иркутску, на најдаљој тачки на Сибиру, овакве цијене бих можда и разумио, али у Требињу не могу никако. Ми смо овдје у “питомини”, имамо услове, а и гајимо све. Имамо воћњаке, винограде, ту су нам близу и Чапљина и Имотски, мандарине би требало да буду најјефтиније, али није тако. Мислим да су продавци свјесно подигли цијене јер суботом “проради Страдун” - каже Бендераћ.
И, заиста, током викенда, поготово на пазарни дан, суботом, велики број Дубровчана и Херцегновљана дође на требињску пијацу. Цијене за њих су више него повољне, а њихова платежна моћ далеко превазилази требињску.
- За мене су сви купци исти. Имам доста сталних муштерија из Дубровника који ме знају дан прије доласка у Требиње позвати телефоном и наручити шта да им спремим. Све што имам на тезги све сам сама узгојила, без икаквих вјештачких додатака, а људи су то очигледно препознали, тако да им и цијене одговарају - прокоментарисала је кратко једна продавачица на пијаци у Требињу.
Да је заиста тако својом примјером потврдила је и Дубровчанка Марија Ловрић.
- Посљедње двије године сваке суботе одлазим у Требиње. По изнимно нижим цијенама у односу на наше купујем воће и поврће, а, што је најважније, види се да је то природно и здраво. Исто тако, у овдашњим супермаркетима купујем и остале прехрамбене производе, који су исто тако знатно јефтинији него код нас, још на то додајте и поврат пореза, онда се стварно исплати овдје куповати - каже Ловрићева, додавши да након куповине обавезно са породицом сврати на печење па пут мора.
Свега двадесет и који километар даље, у Билећи, цијене су много пристојније за Требињце. Па онда није чудно што се у Требињу, како многи кажу, догађа пијачни парадокс. Дубровчани купују у Требињу, а Требињци пазаре у Билећи.
Рачуница
Цијене у Требињу изражене су у конвертибилним маркама, али на пијаци је могуће платити и у хрватским кунама, као и у еврима.
- Рачуница Дубровчана је сљедећа: за 60 километара пута потроши се до 70 куна горива које анулирамо разликом цијена купљене робе, а све цијене упоређују се множењем марке у куне по курсу један напрема четири - каже Дубровчанка Марија Ловрић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
