Тајне и чуда свете пећине

З. Шукић и Р. Мијановић
Тајне и чуда свете пећине

Острог - Једино мјесто на Балкану гдје су се помириле различите религије православна, католичка, муслиманска... је Острог.

Послије Христовог гроба и Свете горе, ово је најпосјећеније светилиште у хришћанском свијету. Од давнина почињу поклоничка путешествија многих вјерника трагајући за чудима светог Василија. Неки с надом да ће им помоћи, други да захвале за здравље, опоравак, радост живота… трећи опет зато што им је речено да тамо треба поћи…

И на сами помен имена светог Василија Острошког многи и данас устају, прекрсте се, помјере с мјеста и кажу “Слава му и милост”. У Херцеговини је некад и заклетва дата пред моштима светог Василија била јача од било ког суда и најбоља потврда да неко није убио, украо, слагао, преварио… Стари Херцеговци, Црногорци, католици, муслимани некада су се дуго припремали за одлазак под Острог. С надом у оздрављење прелазили су на стотине километара пјешице, јер су слушали о многим чудима.

Позната је прича о колијевци с тромјесечним дјететом која је пала иза звоника у провалију. Мајка га је доле нашла живог и здравог, док се колијевка разбила у парампарчад. Дотични, сада већ покојни, Милорад Ђуровић из Бјелопавлића, када је чуо шта му се десило у детињству, у знак захвалности је подигао манастирску ограду. Остала је и икона Св. Василија са колијевком која увијек изнова препричава чудо.

У дијелу под лозом била је келија светог Василија. Лоза је тек касније изникла из једне пукотине. И дан-данас буја и даје род. Неријетко се обере јер зелене бобице са собом носе нероткиње и млади брачни парови. Aко се роди мушко дијете, обично му се даје име Василије. И зато није случајно да је ово име у Херцеговини и Црној Гори толико често.

Да би се увјерили у ова чуда и поклонили светитељу, сваке године на дан Светог Василија, 12. маја, из многих мјеста крећу поклоничка путовања. Тако су Гојко Буђен, Љубиша Ђурица, Миња Стевић и Бојан Радовановић из Требиња јуче кренули пјешице ка манастиру Острог. Очекује се да млади ходочасници до манастира, удаљеног од Требиња 125 километара, стигну данас, око 16 часова.

- Свјесни смо да нас чека напоран пут, но жеља да стигнемо је јача од било чега. Сложили смо се да кренемо у 16 часова, како бисмо избјегли најјаче сунце. Миња је лани прошао ово искушење. Сада, уз његову подршку, желимо и ми да то доживимо - рекао је јуче један од младих ходочасника.

Небојша Ратковић, вођа ове екипе ходочасника, каже да он већ дуги низ година, увијек на празник Светог Василија Острошког и Тврдошког Чудотворца, иде на овај пут.

- Нема тежине и напора него само радости због овог поклоничког путовања. Мени је драго што су ми се на нашем путу придружиле моје младе колеге из Градског културно-умјетничког друштва “Aлат”, а међу њима су и три дјевојке. Послије сваког пута кући сам се враћао духовно богатији и вјерујем да ће и овај пут бити тако - кратко каже Ратковић, један од умјетничких руководилаца ГКУД “Aлат Свислајон”.

Осим њих, пут Острога, из Мркоњића, родног мјеста светитеља, јуче рано ујутро отпутовали су одважни младићи који нису жељели медијски да се експонирају. Бициклима ће пут Острога данас кренути чланови бициклистичке секције Планинарског друштва “Вучији зуб” из Требиња. Одлазак у манастир Острог пјешице или бициклима постао је право ходочашће и чини се да ће у сљедећим годинама бити све популарније међу младим људима.

Пут до манастира

Ходочасници се крећу утабаним стазама кроз острошке шуме, по земљи која памти крваве табане хиљада вјерника који су по милост, тајну и чудо светог Василија кренули пречицама, од којих ниједна није краћа од три километра.

Одувијек се вјеровало да пут до Горњег манастира треба прећи пјешице, а не аутом, не жалећи ни зној ни крв. На томе путу све изгледа свето, као да није људских руку дјело.

Старог сеоског пута, уског, са пуно кривина, не треба се плашити, јер са ових стрмих литица још се ниједно возило није сурвало у провалију.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана