Сузуки Сава учи Јапанце ћирилицу

Милијана Латиновић
Сузуки Сава учи Јапанце ћирилицу

Бањалука - Професор историје умјетности Мићитака Сузуки из Јапана, који је прије скоро пола вијека први пут крочио на тло Србије, очаран српском културом и језиком, живот је посветио подучавању јапанских студената ћирилици и нашем правопису и граматици.

Љубав према умјетности довела га је у Србију још 1976. године, када је као студент почео изучавати умјетност Византије. Савладао је српски језик, чија граматика слови за једну од тежих у свијету, а иако сваке године посјећује Београд, каже да ни до дана данашњег није у потпуности разумио српску логику.

- Понекад не могу да разумем да ли је нешто шала или озбиљност - рекао је Сузуки.

Осим језика и културе, овог професора историје умјетности привукла је и православна вјера, па је одлучио да прими свету тајну православља на Светој Гори. Крштен је на Хиландару прије 17 година, а монаси су му дали име Сава Хиландарски.

- Без вере у Бога ми бисмо остали животиње - поручио је Сузуки, који се и званично представља као Мићитака Сузуки Сава.

У Земљу излазећег сунца сваке године понесе прегршт лијепих успомена, а за византијску умјетност у Србији каже да је најљепша и непроцјењива.

- Слобода живота је највећи утисак који носим из Србије, за разлику од Јапана, где има много социјалних притисака - рекао је Сузуки, који на питање да ли планира посјетити Републику Српску каже да је лијепо свугдје гдје се говори српски језик и да би то волио.

Његове часове српског језика на далеком истоку сваке године похађа двадесетак студената.

- Студентима је најтеже да савладају падеже, посебно им је тешко да разумеју вокатив. Зашто мушко Јоца може да се промени у вокативу у Јоцо, а женско Јоца не може - каже Сузуки, који српски језик предаје на Универзитету у Окајами.

Часове српског ускоро ће држати и у Сендаиу, највећем граду на сјеверу Јапана, а универзитет из овог града требало би да склопи споразум с Универзитетом у Београду, како би часове српског језика код професора Сузукија поново слушали и студенти из Србије.

О сличностима и разликама између Срба и Јапанаца не може да говори јер је, како каже, сваки човјек различит, а на питање о љепоти жена одговара дипломатски, да су подједнако лијепе и Српкиње и Јапанке.

Очаран православним светињама, превео је на јапански језик монографију “Хиландар” Димитрија Богдановића, Дејана Медаковића и Војислава Ђурића како би и његови сународници кроз то дјело осјетили дјелић духовности и мира који испуни његову душу сваки пут када закорачи у Србију.

Музика

Мићитака Сузуки воли и тактове српске музике, а у прилог томе говори и то што је прије неколико година по повратку из Београда купио ЦД Горана Бреговића.

Иако, каже, не разумије баш најбоље текстове пјесама, воли Бреговића још из времена “Бијелог дугмета”.

Међу композицијама на његовој музичкој листи је и добро позната пјесма “За Београд” из филма “Ко то тамо пева”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана