Када је добила диплому и очекивала посао, судбина се поиграла са овом двадесетседмогодишњакињом. Тешка срца одлучила је да срећу потражи у САД, гдје је за четири године успјела да оствари своје снове и постане успјешна.

- Пријавила сам се у једну агенцију која је слала дјевојке у Америку да би радиле као дадиље. Ту одлуку сам донијела тешко, али неизвјесност и лоша финансијска ситуација су ме подстакле да одем - испричала је Јовановићева.

Страх, срећа и велика очекивања преплавили су је када је први пут ступила на тло аеродрома "Џон Кенеди" у Њујорку.

- Осјећања су била помијешана. Први сусрет са страном земљом и одмах Њујорк, град са више од 20 милиона становника. Прво сам помислила, ништа посебно, бетонски град, али када осјетите његову разноликост, чујете различите језике, видите многе нације, вреву људи који јуре авенијама, хиљаде жутих таксија, не можете остати равнодушни - казала је Дајана и додала да је била опчињена погледом са 67. спрата Рокфелер центра.

Другачији стил живота, нова култура и остале промјене налагале су јој да мора да крене испочетка.

- Када сам стигла, доживјела сам културолошки шок. Била сам, међутим, изненађена љубазношћу Американаца. То ми је много помогло да брзо кренем са нуле - испричала је Дајана.

Након што је годину била дадиља у Пенсилванији, преселила се у Чикаго и почела да ради у једном српском ресторану.

- Живот у Чикагу учинио је да заволим Америку. Пружа безброј могућности. Има много наших људи са Балкана. Постоје наши ресторани, кафићи, библиотека, позориште... - присјетила се почетка у новом граду.

Прича о Америци, као обећаној земљи, за ову младу Бањалучанку није мит, јер је управо на њеном тлу успјела да досања снове.

- Живот у Америци донио ми је брзо сазријевање, самосталан и лагодан живот. Сада радим у једној интернет компанији, као асистент директора и зарађујем више него довољно. За кратко вријеме пропутовала сам много. Шетала сам улицама Вашингтона, купала се у Атлантском океану и уживала на плажама Мајами Бича, америчким Карибима, скијала се на планинама Мичиген и путовала у Грчку и Турску - испричала је Јовановићева.

Американци, казала је, престиж и моћ мјере образовањем, за разлику од нашег подручја, гдје су статусни симболи скупи аутомобили и маркирана гардероба.

- Нико не обраћа пажњу на то шта си обукао и каква кола возиш. Много су опуштенији. Формирају породице јако касно и са великом одговорношћу. Дјеца су им на првом мјесту и неће их имати ако им не могу пружити квалитетан живот и врхунско образовање - казала је Дајана, којој је остварење сна ублажило носталгију за радним крајем.

Дан захвалности

Дајана Јовановић је посебно одушевљена Даном захвалности, који се не може замислити без велике гозбе уз пуњену ћурку.

- Овдје ми се јако допала разноликост хране. Уживам у специјалитетима јапанске и кинеске кухиње, али и у америчком недокуваном месу и поврћу. Највећи проблем је што је велики број намирница генетски модификован и изузетно је тешко пронаћи квалитетне намирнице - испричала је Јовановићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.