“Стојадин” на порођај возио и свекрву и снаху

Милијану, која је поред тадашње зграде “Грађења” у Фочи са сестром Даром стопирала за болницу, повезао је уважени фочански просвјетни радник Гојко Суботић “заставом 101” из 1975. године, популарним “стојадином”.

Беба, која је неколико минута касније угледала свјетлост дана био је Никола Бјеловић, садашњи директор НЛБ банке у Фочи. Тада прилично нов и поуздан аутомобил одвезао је Милијану хитно на порођај, а након успјешно окончане мисије, сви актери тога дана помало су га заборавили.

Сасвим случајно, како то само живот може намјестити, послије скоро четири деценије професор је продавао гаражу под условом да купац плати и “заставу 101”, која је у њој. Један од фочанских предузетника пристао је на такав договор, а за њега ће, поново случајно, сазнати други фочански предузетник Рајко Бјеловић, Милијанин супруг и Николин отац.

- Одмах сам се сјетио о којем возилу је ријеч и понудио откуп за њега, желећи да имам успомену на то јутро 1982. године и аутомобил у којем се скоро родило моје прво дијете - прича Рајко Бјеловић. Приставши на откуп аутомобила, Рајко је позвао сина Николу и рекао му да има изненађење за њега. Не слутећи ништа, Никола је кренуо до њега, да би 15 минута касније угледао ауто у којем је умало рођен и који му је отац купио за годишњицу брака.

- Рекао сам тада сину: “Поклањам ти ауто, ради са њим шта желиш, а ја знам шта би требало” - истакао је Бјеловић.

Никола није дуго размишљао шта ће са “стојадином”, имајући у виду чињеницу да му је супруга тада била у другом стању и желио је да се одвезе у болницу у истом возилу у којем је на порођај отишла његова мајка.

Прикључили су акумулатор и стартовали мотор стар 43 године који је прешао 43.000 километара. “Стојадин” је весело прео препознатљивим звуком, као да се радовао што је поново на путу. Ипак, Никола је знао да предстоји озбиљан рад на њему да би био доведен у сигурно стање и да би њиме возио супругу на порођај. Услиједило је механичко уређење аутомобила. Мотор није захтијевао велике поправке и захвате, осим замјене уља, филтера и другог потрошног материјала. Радио је савршено, али је много посла, новца и труда изискивала поправка кочионог система, лимарије и екстеријера.

Оригинални дијелови стизали су већином из Крагујевца, Београда, Новог Сада, док су у Словенији пронађени “Сатурнусови” помоћни фарови, а цијела рестаурација трајала је дуже од три мјесеца.

- Нисам ни слутио како је тешко доћи до оригиналних дијелова, иако данас имамо и интернет и све могуће комуникационе технологије, али заиста је тржиште за ту робу изузетно ограничено. Највише помоћи при враћању старог изгледа пружио је Ауто-сервис “Матовић” из Јошанице, чије особље је од првог дана предано прионуло на посао - испричао је Никола.

И сам је обавио много послова на уређењу и унутрашњег и вањског изгледа, јер су му аутомобили страст, а њихово одржавање и сређивање хоби.

Тако је “стојадин” након опоравка поново добио задатак да одвезе породиљу и донесе радост породици Бјеловић.

- То се и десило 12. фебруара ове године, када се родио мој син Вукашин, а и тај дан, као децембра 1982, када сам се ја родио, освануо је под снијегом - испричао је Никола.

“Стојадин” је регистрован, гаражиран и потпуно безбједан аутомобил у којем се из разоноде, присјећајући се тих дана, често провозају три генерације Бјеловића, деда, син и унук.

- Аутомобил ће остати код нас са жељом да донесе још једну генерацију Бјеловића - закључују Бјеловићи своју причу о “стојадину” који довози бебе.

Олдтајмер

Због оригиналних дијелова који су рестаурацијом уграђивани тренутно спада у категорију олдтајмера, тако да ће своје мјесто пронаћи и на сајмовима “Заставиних” возила.

На питање да ли би га икада понудили на продају, Бјеловићи једногласно одговарају да нема тих пара за његову вриједност.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.