Сточанин Никола Вујиновић из ђачког дома до ђака генерације
Требиње - Никола Вујиновић из Стоца, који је проглашен за ученика генерације Средње техничке школе Требиње, четири године средњошколског образовања провео је у Ђачком дому и упркос томе што је био далеко од породице и другим препрекама знао је само за петице.
Важност школе и образовања је схватио већ од малих ногу. У Берковићима је завршио основну школу и сваки дан је путовао из Стоца и назад. Након што се први пут одвојио од родитеља и настанио у требињском Ђачком дому, било му је, каже, поприлично тешко. Иако је знао само деветоро ученика из Берковића који су заједно са њим дошли у дом, судбина је хтјела да се собу дијели са ђацима које није познавао.
- Како је вријеме пролазило, упознавао сам се са њима, прихватили смо се и онда више није било тешко - казао је Вујиновић.
У граду Јована Дучића је боравио више пута и знао га је, али у школи су га дочекали “новитети” - од предмета до професора. Жеља му је била машинство, па се одлучио за смјер машински техничар за компјутерско конструисање. И није погријешио, јер је научио много о компјутерској графици и моделирању, због чега му је било веома занимљиво кроз четворогодишње школовање.
- У току школовања помогли су му професори који су на свако питање имали одговор и захваљујући њима лакше ми је било да учим и да савладавам градиво - прича Вујиновић.
Овај марљиви ђак тренира у клубу малог фудбала “Леотар” и члан је требињског Црвеног крста.
- У Котору ћу уписати поморски факултет јер ми је то вишегодишња жеља и то смјер наутика - говори Никола о будућим плановима.
Боравећи у Требињу вријеме је посветио учењу, одласку на тренинге малог фудбала, волонтирању у Црвеном крсту, али није запоставио ни изласке у град, па му, признаје, никад није било досадно.
Кад је уписивао средњу школу, ни у сновима није мислио да ће бити ђак генерације. Након што је први разред завршио са одличним успјехом из године у годину било је све лакше.
- У четвртом разреду, кад сам видио да могу бити ђак генерације, било сам веома срећан, јер сам схватио да ћу тиме имати много привилегија, као што је ослобађање матуре и сав труд кроз ово школовање ми се исплатио - поносно прича Вујиновић.
Све вријеме се трудио да не изневјери родитеље који су га послали да учи, а он им је вратио на најљепши могући начин, “сувим петицама”.
- Отац, мајка и сестра су ми били подршка и захвалан сам им на свему, јер без њих не бих успио - закључио је Никола.
Скроман, вриједан, а сваке седмице на релацији Требиње-Столац и обратно доказао је да се сваки труд, залагање и вјера у себе исплате.
Предмети
Никола Вујиновић каже да му је најтежи предмет био термодинамика у трећем разреду, јер је било много формула и требало је много учити, а то је уједно био и његов први сусрет са оваквим предметом.
- Најлакши и најзанимљивији су ми били моделирање и техничко цртање - рекао је Вујиновић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
