Стара српска кућа у Старом Броду код Вишеграда чува сјећање на 6.000 жртава
Вишеград - Контуре будућег музеја за 6.000 Срба које су усташе у априлу 1942. године убиле и бациле у Дрину, већ се назиру, иако је од полагања камена темељца у Старом Броду код Вишеграда прошло тек десетак дана.
Радовима је задовољан и митрополит дабробосански Хризостом, који је посљедња два дана боравио на подручју општине Вишеград. Уз посјету манастиру Добрун и Црквеној општини Вишеград обишао је и Градску кућу у Андрићграду и Спомен-комплекс у Старом Броду, којом приликом је, како је рекао протојереј Драган Вукотић, дао благослов настојањима да овај комплекс буде доведен до краја.
Протојереј Вукотић је додао да је предузетник Љубиша Рацковић уступио своју машину да би било обављено планирање терена за музеј и његову околину, а протекле седмице одржана је радна акција којој се одазвало више од 20 људи.
- Тада је урађена такозвана "мртва плоча" за зграду музеја. Уз то, на плац су већ допремљени потребни блокови и остали грађевински материјал за подрумске просторије - додао је Вукотић.
Средства је обезбиједила Црквена општина Вишеград, а ако буде поштован договор са представницима Владе РС и начелницима општине Рогатица, Вишеград и Сребреница у вези са обезбјеђењем новца за остале радове, објекат би могао да буде завршен у рекордном року.
Музеј би свјетлост дана могао угледати за Младенце, 22. марта догодине, јер је већ припремљена музејска поставка о страдању Срба са Романије, Олова, Кладња, Хан Пијеска, Сокоца, Рогатице и боричког платоа, као и неких села вишеградске општине, у прољеће ратне 1942. године. Музеј је пројектован у стилу старе српске куће из ових крајева са отвореним тријемом према ријеци.
Свештеник Вукотић каже да се потреба за градњу музеја исказала протеклих година, посебно од освештања Спомен-комплекса старобродским жртвама 2014. године, када су посјете овом српском стратишту постале честе.
- Само лани ово мјесто је посјетило око 5.000 грађана Србије и Републике Српске. На градњу обавезује и све веће интересовање потомака страдалих за ово мјесто пијетета, да и на овај начин чува сјећање на страдале - додао је Вукотић.
О усташком злочину на Дрини послије Другог свјетског рата се пола вијека ћутало, чувајући братство и јединство. Писац Момир Крсмановић је први проговорио о овом догађају у књизи "Тече крвава Дрина".
Поставка
Свештеник Драган Вукотић је нагласио да ће у музеју бити изложена стална поставка.
- У тој поставци ће бити приказани документа и фотографије српских стратишта од Сарајева до Старог Брода на којима су усташке легије са Јуром Францетићем на челу убиле пратећи збјег од 10.000 људи, жена и дјеце - истакао је Вукотић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
