Српчанин производи пелет од амброзије и грије цијелу кућу

Просторије његове породичне куће стално су топле, јер пећ не гаси нити штеди на енергенту. Трошкови Вујићевог гријања су мизерни, поготово у поређењу са дрветом, угљем, струјом или класичним пелетом од дрвета који зимус кошта просјечно 500 КМ по тони.

"Пелет од амброзије којег производим помоћу постројења које сам осмислио и направио, кошта 30 КМ по тони. То је цијена струје и ништа више. Амброзије, биљке коју сви настоје искоријенити али у томе не успјевају, овдје има на све стране. Дакле, сировина за моју пећ расте испод прозора по цијелом пољу, на све стране је има па зато нема разлога за бригу, бар из моје перспективе", објашњава овај вредни Српчанин, познат по свакојаким иновацијама и оригиналним идејама.

Ипак, о пелету из његове властите производње прочуло се у цијелом крају. Раду многи знатижељно запиткују у невјерици, сумњичаво слушајући његову причу о импровизованом постројењу и својеручној технологији.

"Требало ми је годину до две да осмислим ову, по изгледу, скромну али по учинку вриједну линију за производњу пелета. То је такозвана кућна радиност, све је направљено по властитим замислима и консултација. Није то баш ишло лако, увијек је било мањих проблема, понешто није радило како треба, заглављивала се сировинска маса, везиво није функционисало и тако редом. Био сам упоран, нисам одустајао и тако сам, у право вријеме усавршио своју производну линију у шупи, гдје по потреби сам себи направим довољне количине пелета", прича Вујић показујући пуне пластичне корпе пелета и буради са амброзијом. Ради се о мљевеној смјеси сјемена, лишћа и стабљике амброзије.

"Дио сам обезбиједио током филтирања соје, одвајањем амброзије о ове уљарице. Остало сам лако обезбиједио јер амброзија незаустављиво расте, држава се деценијама бори да искорјени ову штетну биљку али, на моју срећу, у томе не успјева", појашњава Вујић.

Подсјећа да је проблем везива такође ријешио на јединствен начин.

"У индустријској производњи користи се љепило као везиво, али исту функцију има и јефтиније бијело брашно па чак и мекиње, отпад који настаје током мљевења пшенице. Када се угрије, брашно добије и лепљива својства", закључио је овај србачки иноватор износећи своје рецепте јефтиног грејања.

Напомиње да послије сагорјевања остаје мало више пепела него кориштењем пелета од дрвета али то, каже, не представља проблем. Пошто законом није допуштено сијање амброзије, објашњава Вујић, он очекује стимулацију државе за своје активности и кориштење ове биљке у производњи пелета.

"Корист од моје иновације је вишеструка, интерес осим мене имају моје комшије и држава која је одговорна за сузбијање амброзије. Када бих био стимулисан, озбиљније бих се посветио том послу, а све њиве, шуме и ливада, посебно запуштене парцеле у Ситнешима и цијелој србачкој општини биле би очишћене од амброзије", сматра Вујић који се, такође бави механиком, пољопривредом и сточарством.

Активан је на друштвеном плану, посебно у Фолклорном друштву "Мотајички вук", а недавно је изабран и за предсједника Савјета Мјесне заједнице Ситнеши.

Еко-пелет од угља

Више произвођача из БиХ усвојило је производњу еко-пелета од угља. Додају како овај, потпуно нови енергент, у односу на дрвени пелет, има неколико предности, до 20 одсто вишу енергетску вриједност те до 30 одсто нижу цијену.

При сагорјвању задовољава све еколошке стандарде, тако да га извозе и у државе ЕУ. Садржај сумпора у овом пелету изузетно је низак, а пепео који остаје препоручује се за кориштење у агрокултури с обзиром на то да служи као додатна прехрана биљака и побољшивач квалитета тла.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.