Спретне руке србачког пензионера Душана Лепира направиле дрвеног Новака

Онај прави Ноле није одлучио да за сада свјетске тениске терене замијени питомим србачким крајем, али јесте његов дрвени кип који су израдиле спретне руке србачког пензионера који је за протекле три деценије израдио око 500 сличних експоната. Међутим, ниједна од њих није као Новак Ђоковић, каже Душан Лепир, који је у тај уникатни рад уложио протеклих пола године, радећи на њему свакодневно по неколико часова.

- Велики сам заљубљеник у природу и шетајући поред Врбаса у селу Лилић пронашао сам комад платановог стабла који је био поред обале. С обзором на то да већ дуго имам жељу да урадим фигуру Новака, овај примјерак дрвета је био најпогоднији до сада и кренуо сам са обликовањем. Као резултат добио сам Нолета у његовој карактеристичној пози, са раскораченим ставом, уздигнутим рукама и побједничким криком да га чује цијели свијет - каже Душан.

Истиче да је ријеч о минијатурном Новаку, висине око 60 центиметара, и додаје да је имао жељу да га уради у природној величини, али није могао пронаћи квалитетно дрво да би остварио своју замисао.

- Готово све што сам икада урадио настало је од комада стабала које је природа већ сама обликовала, а ја сам само дорадио и дао завршни изглед. Тако је настала и фигура хајдука која је висока два метра и 10 центиметара и тешка 110 килограма као и фигура ловца коју сам радио по себи и на њој радио чак 13 мјесеци - прича Душан.

О мотиву да уради фигуру једног од највећих тенисера свих времена, Душан каже да је тиме желио да ода признање највећем репрезенту српског спорта и дипломатије у свијету.

- Тешко ми је да гледати када добије мечеве, а камоли када губи. Послије побједа са осмијехом лијежем у кревет, а након пораза спавања нема. Некада морам прошетати улицом да се смирим. Успони и падови у животу сваког спортисте су разумљиви, али у његовом случају то тешко прихватам - искрен је Душан.

Његови радови су већ познати у региону и изазвали су велику пажњу љубитеља ове врсте умјетности из цијелог свијета. Доста експоната је већ продао, али се нерадо од њих одваја јер их све доживљава као властиту дјецу. Међу њима предњаче фигуре људи и животиња, попут орла чији распон крила износи више од два метра или корњаче са Галапагоса тешке 300 килограма.

- Неке своје радове не бих продао ни за силне паре али Новаку бих радо поклонио његову реплику. Волио бих да га упознам и да му кажем колико значи не само у мом животу, већ свих нас који проводимо бесане ноћи гледајући га на малим екранима. Била би ми част да му лично предам свој рад - каже Душан.

 Књига ребуса

Душан Лепир у слободно вријеме воли да пише, а страствени је заљубљеник у енигматику и тренутно припрема књигу у којој ће се наћи чак 508 ребуса. Успио је да све српске пословице и изреке преточи у ребусе што до сада ником није пошло за руком на овим просторима. Иако је дубоко загазио у осму деценију, Душан се активно бави ловом, а воли да планинари и вози бицикл и до сада је неколико пута проглашаван за најстаријег учесника србачке бициклијаде и марша стазама егзодуса на Возући.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.