Само једна жена у БиХ вози аутобус

Присутност жена у такси службама у БиХ је много већа него у градском превозу, али и даље заостаје за бројем мушких таксиста.

Жене које већ годинама раде у јавном превозу кажу да се још понекад сусрећу с изненађеним лицима, али да дискриминацију нису осјетиле.

Драгана Шајиновић, која вози на релацији Сарачица - Лауш - Аутобуска станица у Бањалуци, једина је возачица аутобуса у БиХ.

Шајиновићева, која већ пола године ради као возачица аутобуса, каже да јој је одувијек био сан да вози аутобус. Послије основне школе уписала је средњу саобраћајну школу у жељи да постане возач моторних возила. Нажалост, посао није могла да нађе у свом родном граду Приједору, гдје су је, како каже, одбили баш зато што је жена.

"Пут није било лак, требало је пуно труда, али без подршке најближих било би теже. Након полагања нисам могла добити посао у Приједору, пошто су сматрали да не могу то да обављам јер сам женско", каже Шајиновићева.

Додаје да је у Бањалуци добила посао и да не мисли да одустаје.

"Сви су ме прихватили, од шефова до радних колега. Путници су задовољни. Било је зачуђених лица, али и оне су биле позитивне", испричала је Шајиновићева. Путници који се возе овом линијом кажу да се пријатно изненаде када виде жену да вози аутобус.

"Јако је пажљива док вози и за разлику од неких мушких возача не гледа у телефон и не вози пребрзо", рекла нам је Сања К., Бањалучанка која свакодневно путује овом линијом.

Наша саговорница Садета Лончарић, која већ 24 године управља трамвајем у Сарајеву, каже да би се да опет може да бира одлучила баш за овај позив.

"На почетку је људима било мало необично да виде жену да управља трамвајем, мада су жене и прије возиле трамвај. Нисам осјетила дискриминацију, а и живимо у  21. вијеку. Не знам зашто би било чудно да жена обавља овакав посао, а лично не дијелим послове на мушке и женске", испричала је Лончарићева, која вози трамвај на линији број 3 Башчаршија - Илиџа.

Додаје да јој је трамвај увијек био интересантан и истиче да послије толиких година рада и даље ужива у свом послу.

"Број жена у овом послу полако расте. Прије пар мјесеци су нам се придружиле нове колегинице па нас је сада укупно 14", објаснила је Лончарићева.

Ситуација у такси службама у БиХ је нешто боља јер већи број жена бира овај посао. И оне кажу да нису осјетиле дискриминацију мада још неки људи не крију изненађење када виде жену за воланом таксија.

"Радим као таксиста скоро четири године, дискриминацију осјетила нисам, изненађење на лицима људи видим понекад. Углавном добијам добре коментаре и нисам доживјела ништа непријатно", испричала је Сања Сатела из Мостара.

Да мушкарцима у овом послу не смета да виде жене у јавном превозу рекао нам је Гордан Раич, шеф једне мостарске такси службе.

"Тренутно у мојој такси служби раде три таксисткиње. Искрено, волио бих да их има најмање 30. Савршено сурађујемо и, мада жене не раде ноћне смјене, савршене су раднице", каже Раич.

Тренутно једина таксисткиња у Бањалуци Сања Шућур каже да је на почетку било зачуђених лица, али да свима на крају буде драго када их вози жена.

Додаје да су на почетку мушке колеге имале подијељена мишљења, неки су се радовали да и жена ради с њима, а неки су негодовали, али касније су и они схватили да је то посао као и сваки други и прихватили су је.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.