Руски пуковник са Козаре пером лијечи чежњу за завичајем

Тако и ових мајских дана Зрнић ужива на некадашњем огњишту у Турјаку, а у родно село је дошао у пратњи ћерке Лене. Упркос томе што се полако приближава десетој деценији, војничке одлучности Зрнићу не мањка, али ни креативности, јер чежњу за завичајем лијечи писањем књига.

Каже да са поносом може рећи да има два завичаја, московско насеље Монино, гдје сада живи, и Турјак под Козаром, гдје је рођен и провео дјетињство и рану младост.

- Постоји много заједничког у срцу та два мјеста, два народа. То су снага и одлучност у најтежим данима, воља да се побиједе све тешкоће и да се никада не клоне духом - објашњава Зрнић.

У Москву је отишао са 17 година, након служења у крајишким партизанским јединицама у Другом свјетском рату и логорских дана у Старој Градишци и Јастребарском, гдје су страдали многи његови рођаци. Завршио је високе војне школе, али се није вратио у тадашњу Југославију, него је остао да службује у Црвеној армији.

Послије завршетка војне академије био је пилот у 645. јуришном и 916. ловачком пуку совјетског ваздухопловства. Овај ратни ветеран, бивши професор на Командној академији "Јуриј Гагарин" у Москви, упоредо са научним радовима, уџбеницима и приручницима о оружју авијације, гдје је стекао докторско звање, писао је књигу о свом завичају, дјетињству, љепотама Козаре и Поткозарја, духовним вриједностима својих земљака.

- Обрадовао сам се мојој Козари, сваком пању и дрвету. Радују ме и вриједни пољопривредници, а највише несташни малишани. Срећан сам што могу доћи сваке године у свој родни крај - казује пуковник Зрнић додајући да му Козара враћа сјећање на саборце у партизанској јединици.

Каже да се овдје увијек присјети и најранијег животног доба, поласка у школу, али и почетка рата, збјегова, јаука и логора.

- Наши људи су веома вриједни и храбри. О њима сам писао у књизи "Југословенска трилогија", ту сам књигу одсањао, она је изашла из моје маште - прича Зрнић, који је члан савеза књижевника Русије и управе Академског клуба "Авијатичар".

Додаје да се сјећа, као да је било јуче, када је из Ниша, из штаба југословенске Прве армије 1947. године упућен на школовање у тадашњи Совјетски Савез.

- Понио сам у себи слике спаљеног села, изгорјеле породичне куће, тугу за погинулим родитељима и бригу за деветоро браће и сестара - казао је Зрнић.

Дио Зрнићевог трновитог пута може се прочитати у његовим књигама "Козара", "Југославија у рату", "Руска повијест", "Повратак", "Патриотизам у акцији" и другим које никога нису оставиле равнодушним.

Сјећање на борбу

Долазак на некадашње огњиште пуковник Владо Зрнић искористио је и да посјети начелника општине Зорана Аџића. У разговору је истакнута потреба за обиљежавање важних датума из календара СУБНОР-а и Другог свјетског рата.

Аџић је додаје да му је изузетно задовољство што је Зрнић гост општине знајући да је као пуковник и професор презентовао и Србе и Југославију, а сада и Републику Српску својим дјеловањем у Русији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.