Рогатица: Фејсбук вратио Богдан завичају
Рогатица - Када су унучад путем "Фејсбука" пронашли моје село Стари Брод на лијевој обали Дрине, о коме сам им често говорио, прво сам рекао да је то немогуће. А онда сам им казао да се спремају и да идемо тамо.
Овако започиње своју причу Богдан Росић, који је у завичај стигао послије пуних 39 година.
- Трка за зарадом и несрећни рат су учинили своје. Сањао сам о овим пропланцима, а сада ми је срце пуно што сам дошао са унуцима у родни крај и показао им ове љепоте - каже Богдан.
Рођен је у рогатичком селу Сјеверско код Борика 1938. године. Из тог периода се само сјећа када су га одвели неки људи као ратно сироче одвојивши га од мајке. Отац му је погинуо још на почетку рата. Од тада почиње да његова шетња по домовима од Ужица, Футога, Панчева и других до Софије у Бугарској гдје су их слали на прехрану.
- Само сам знао да имам мајку Ђуку. Веза са њом је прекинута још у рату и она ме је ожалила. Срели смо се тек послије осам година, а мајка није могла да престане да плаче од среће што сам жив - рекао је Росић.
Богдан је до 17. године остао у Старом Броду гдје је чувао овце све док није отишао у Војводину да бере кукуруз. Кад је берба окончана, газда га је задржао да ради као кочијаш. Ту је остао двије године, док није стигао позив у војску. Нови посао пронашао је на грађевини у Сарајеву, а послије је изучио и занат за керамичара. Ишавши за послом 1965. године стиже до Сплита гдје је са комшиницом из завичаја Видом Линдо свио породично гнијездо.
У родном Старом Броду посљедњи пут је био још 1975. године. Али, је зато као керамичар стигао до Алжира, Туркменистана и Русије. Путовао је свијетом све до 1990. године, а ратни вихор затро је Богданове путеве према завичају. Душа га је, ипак, вукла ка Старом Броду, па је често унуцима причао о свом родном селу. Унука Кармела и унук Дујо, који су са њим дошли у Стари Брод, кажу да је дјед са сјетом причао о завичају и да је био пресрећан када су кренули ка њему.
Још по доласку у Стари Брод обећао је да ће, ако га здравље послужи, у завичај и идуће године. Пуно тога је, како рече, што би желио и требао да посјети и види макар и у позним годинама живота.
Успомене
Богдан Росић каже да га за Стари Брод везују дивне успомене, а сигуран је да ће их бити још више послије посјете са унуцима који су одушевљени нетакнутом природом у дједовом завичају.
- Враћање из домова за сирочад остало ми је у сјећању по сузама радосницама моје мајке. Пријатно сам изненађен и Спомен-обиљежјем у мом Старом Броду страдалима 1942. године, о чему сам пуно слушао од старијих - рекао је Росић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
