Ратарима за соју 150 КМ по хектару
Бањалука - Ратари у Српској који се баве производњом соје ове године добиће први пут 150 КМ подстицаја по хектару, а за ову нову мјеру Влада РС ће издвојити пола милиона марака.
У Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде РС истичу да је ова мјера увршћена у Правилник о подстицајима за развој пољопривреде и села за 2018. годину.
- Очекујемо да ће ове године бити посијано најмање 3.500 хектара соје, што је за 16 одсто више него лани. За нову мјеру ове године биће издвојено укупно 500.000 КМ - потврдили су у Министарству пољопривреде. Истакли су да су повећане и премије за индустријско биље за 42 одсто и ове године ће износити 575.000 КМ, у односу на 404.000 марака, колико је износио трогодишњи просјек, од 2015. до прошле године.
- Највеће повећање премија остварено је за индустријску уљану репицу и то 88 одсто. За ратаре који се баве овом врстом производње ове године ће бити издвојено 100.000 КМ. Премија за индустријску соју повећана је 49 одсто и износиће 150.000 марака, а више новца ове године добиће и произвођачи дувана, укупно 315.000 КМ - навели су у ресорном министарству додавши да је премија за индустријски сунцокрет повећана 23 одсто.
У Министарству пољопривреде истичу да ће ове године за регрес по хектару сјетвене површине за стрна жита, који износи 200 КМ, бити издвојено 2,5 милиона КМ, што је 14 одсто више у односу на трогодишњи просјек, док ће додатних 2,5 милиона бити издвојено за премију за произведену и меркантилну пшеницу која износи 0,05 КМ по килограму.
- Иако су премија за произведену пшеницу по килограму и регрес по хектару остали исти као лани, износ који ће бити издвојен за сјетву и производњу стрних жита је знатно већи, јер се сваке године повећава број произвођача, што говори да је ова мјера изразито стимулативна - рекли су у министарству.
Предсједник Удружења "Села Семберије" Бошко Радић истиче да је свако повећање подстицаја значајно, те да вјерује да ће се ратари окренути већој сјетви индустријског биља.
- За пшеницу већ одавно постоји подстицај и по килограму и по хектару и било је логично да се ова мјера уведе и за соју, коју је исплативије сијати него кукуруз. Она не исцрпљује земљу, тако да сијање пшенице послије ње не захтијева много ђубрења - рекао је Радић.
Пољопривредник из Доњег Жабара Бранислав Стојишић ове године планира да засије око 13 хектара соје, а додатни подстицаји по хектару олакшаће му рад.
- Поздрављам свако повећање подстицаја јер смо до сада били у незахвалном положају у односу на колеге из Брчког које су нам прве комшије. Код њих су подстицаји по хектару 400 КМ, а ми нисмо имали ништа. Сада ћемо им колико-толико бити конкуренти - рекао је Стојишић.
Пшеница
У Министарству пољопривреде истичу да је лани смањен укупни регрес за сјетву пшенице са 250 на 200 КМ по хектару, али је то урађено због повећања броја произвођача.
- Номинално, константно сваке године издвајамо више новца.
Осим тога произвођачи у ФБиХ немају мјеру од 0,05 КМ по килограму меркантилне пшенице, а РС ће само по том основу ове године издвојити 2,5 милиона - рекли су у министарству.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
