Радмила Девурa, Рогатичанка великог срца помаже цркви и болницама
Рогатица - О Рогатичанки Радмили Девура у романијском крају се прича с великим поштовањем јер је, вођена највећом људском врлином хуманизмом, помогла многим људима.
Ова жена је учесник бројних добротворних акција у Рогатици, али у другим општинама. Вјерује да све што ради види Бог и да се свако добро добрим враћа. Због тога ће, каже увијек помагати.
Девура је у порти храма Свете тројице у Рогатици изградила објекат вриједан скоро 50.000 марака који је, како каже старјешина цркве протојереј-ставрофор Предраг Масал, освештао митрополит дабробосански Хризостом.
У том објекту налазе се просторија за прислуживање свијећа и остава, која би у будућности требало да послужи као котловница из које ће се гријати црква. Ту је и наткривена тераса за боравак вјерника прије и послије богослужења.
- Све је то цркви било неопходно и од тога ће корист имати, не само наша богомоља, него и цијела заједница и отуд велико хвала овој узорној хришћанки добре душе - рекао је прота Масал. Ова хуманитарка је за трпезарију у овдашњем црквеном дому даровала 100 тањира.
Међутим, ту није завршена њена хумана мисија. Дјечијем одјељењу фочанске болнице поклонила је 27 комплета постељине, а исти поклон однијела је и у болницу “Србија” у Источном Сарајеву.
- Мало је данас оваквих људи, а лијепо би било да и други који су у могућности крену њеним примјером - рекао је професор доктор Дејан Бокоњић.
Радмила која је рођена Сарајка, каже да све што ради ради с вјером у Бога и ништа не очекује заузврат.
- Без мужа Илије остала сам 2014, а дјецу нисмо имали. Нисмо осјетили шта значи радост дјечијег плача у нашој кући. Али, зато Илија и ја сву нашу љубав преносили смо једно на друго, на ближње и заједничке пријатеље. Помагали смо увијек кад је некоме била потребна помоћ. Ја сам и послије његове смрти наставила тим стопама - прича Радмила.
Истиче да је послије мужеве смрти преузела посао којим се бавио, односно трговине предметима од гвожђа, у народу познатије као гвожђаре.
- У свему томе увијек сам имала подршку окружења, моје и Илијине родбине. Мој подстанар и уједно један од радника у гвожђари, Велибор Матовић, ми је као син, а његова два синчића су моји унуци и животни разговор - с поносом прича ова Рогатичанка.
Борац прве категорије
Радмила Девура каже да је од 1991. до 1995. године била у рату
и да јој је муж био рањен.
- Била сам борац Војске Републике Српске прве категорије, а због ратних дешавања смо напустили своје породично гнијездо које смо били свили у Сарајеву - каже Девура.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.