Раденку село подно Романије драже од Париза

Раденку село подно Романије драже од Париза 29.08.2018 15:27 | Сретен Митровић

Рогатица - Да одлазак на рад у било коју земљу Европе не значи дефинитивно напуштање завичаја показује и Раденко Батинић (75) из Рогатице, који се са супругом Милом, послије три и по деценије проведене у бијелом свијету вратио у родно Гучево.

Он је давне 1968, у 25. години, напустио Рогатицу у којој је радио као конобар и упутио се у Француску гдје је остао све до пензионисања 2004. године.

- Када вратим сјећање на ту 1968. закључујем да је мој одлазак у Француску личио на велики авантуризам. Идеш, а не знаш куда идеш, ни шта те тамо чека, ни ко те чека ни шта ћеш радити, како и с ким живјети. Уз те муке, ту је била и она највећа, нисам познавао језик, али отишао сам, носила ме младост - прича Раденко који своје пензионерске дане највећим дијелом проводи у родном Гучеву.

Носећи се са свим тешкоћама, прве гастарбајтерске дане у Паризу успјешно је пребродио. Умјесто конобарског посла обрео се у грађевинарству и у њему остао пуних 36 година.

- У Паризу сам се и оженио Милом Николић, родом из околине Крагујевца. У слози и љубави добили смо сина Ненада  - прича Батинић. Каже да је у Гучево долазио кад год је могао, те да су га у селу прозвали Француз.

- Иако у Паризу имам све, посебно најмилије, ја сам и у сну и на јави видио само моје Гучево и завичај подно Романије у који сам почео све чешће долазити. На нашем имању у родном селу, поред старе очеве и мајчине, направио сам и опремио нову кућу и почео крчити запуштено имање - с поносом прича Раденко.

За све је имао подршку супруге Миле и заједно су створили кутак за солидан живот и заслужени одмор послије година рада у туђини.

Раденко је највећи дио године у Гучеву, а Мила дође повремено, јер брине о остатку породице у Паризу. Ове године и она је са њим од априла и, како рече, остаће до првог снијега. Двориште је уредила и изгледа као из бајке.

- Цвеће узгајам за себе и своју душу. Понела сам то из породице и мог села код Крагујевца - прича Мила.

И док Мила води бригу о цвијећу, Раденко се бави узгојем воћа. У воћњаку има око 70 стабала шљиве и крушака.

Раденко од дрвета и других материјала направи оно што његова Мила тражи, а све са циљем да двориште изгледа што љепше. У том заједништву воћа и цвијећа, како кажу, имају прекрасан кутак за одмор душе и тијела.

Пластеник

Иако пензионери из Француске, Раденко и Мила уз узгој воћа и цвијећа, баве се и другим пословима. Имају минипластеник у коме за своје потребе производе парадајз, краставце, паприке и другу здраву храну. С обзиром на то да је ове године воће добро родило Раденко га је већ сакупио и спремио за ракију.

- “Ватрена машина” већ је почела да ради и радиће сигурно до касне јесени. Можда ће нешто остати и за прољеће, јер права берба шљива тек предстоји - каже Раденко.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица