Професорка из Шековића колекционар новаковог успјеха

Она посједује и комплет Новакових дресова и лоптица са потписом, постере и фотографије.

“Имам два његова дреса. Један ми је поклонио пријатељ који живи у Панчеву, а који је преко познаника дошао до дреса. Други дрес и качкет сам добила од свог бившег ученика који је свештеник у Врању. Његова комшиница одржава Новакову кућу у Монте Карлу, па је донијела дрес и качкет”, прича Слађана.

Слађанино интересовање за Ђоковића почело је случајно, прије скоро 13 година, када јој је кћерка Ана показала насловну страницу једног листа на којој је био Новак Ђоковић.

У то вријеме је Новак тек био на почетку пута ка свјетском тениском врху, најављујући блиставу спортску каријеру.

“Кћерка ми је објаснила да је то наш тенисер. Тада се баш и нисам посебно интересовала за тенис, тако да нисам ни чула за њега. Почела сам да га пратим, а касније и да скупљам новинске чланке о њему. Једноставно, допао ми се и као спортиста и као човјек”, наводи Слађана Мелезовић.

Од тада, сваку Новакову побједу Слађана је доживљавала са одушевљењем - као да побјеђује њен син, а сваки пораз праћен је сузама.

Са супругом Славишом, Слађана је 2013. године у Београду присуствовала мечу “Дејвис купа” који су играле Србија и Канада.

Публици у “Комбанк” арени није промакао велики транспарент на којем је писало “Напријед Ноле, Шековићи, Република Српска!”, који су на трибинама истакли Слађана и Славиша.

Одушевљена професорка из Шековића имала је прилику да од Ђоковића добије аутограм.

“Успјели су да ме фотографишу, међутим када сам га додирнула тјелохранитељ ми је рекао: жНе, то не смијете!ж. Помислих - ја сам своју жељу испунила, а сад можете и да ме избаците из дворане”, сјећа се професорка.

А, Слађанина прва и највећа љубав је књижевност.

Има властити књижни фонд са 600 наслова, а жеља јој је да у Шековићима отвори приватну библиотеку.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.