Прича о осмогодишњем малинару из Ситнице дирнула многа срца: Јован добио стипендију, од посла не одустаје

Подршка овом дјечаку значи много, али он ипак истиче да ће се и даље својим радом борити како би помогао родитељима којима треба још много новца да заврше кућу.

Јованово племенито срце, и труд и жељу да од малих ногу буде велики човјек, препознали су у Институту за грађевинарство "ИГ" Бањалука, те су овом малишану обезбиједили годишњу стипендију од 500 марака до краја основног образовања.

- Ова стипендија је за нас нешто минимално, а њему ће много значити да се припреми за школу. Сви ми у Српској који имамо могућности да помогнемо треба да узмемо мало од себе и да дамо некима којима је то више потребно. Нећемо бити једнаки, али ћемо бити ближи једни другима - истакао је директор Института Слободан Станаревић нагласивши да му је жеља да "сваки Јово" у РС нађе "неког Слободана", да подијеле оно што имају.

Обећавши да ће и даље бити одличан ђак и једног дана у руци држати диплому грађевинског инжењера, вриједни Јован је искреним загрљајем захвалио Станаревићу на поклону. Дирнути гестом овог племенитог човјека који је Јовану уручио уговор о стипендирању, Јованови родитељи Милош и Божана нису могли да сакрију сузе радоснице.

- Велико хвала господину Станаревићу и свим људима који су нас звали и нудили помоћ. Волио бих да моја дјеца заврше школу и изнад свега да буду добри људи - казао је отац Милош.

У породици Гајић уз оца Милоша и мајку Божану одраста четворо дјеце. Најстаријем Гојку је 16, Небојша има 15, а Јована 13 година. Јован је најмлађи.

Мајка Божана је изразила наду да ће њена дјеца једног дана постати добри, школовани људи и бити у могућности да и они некоме помогну као што то чини Станаревић и остали људи доброг срца.

То је и Јованова жеља. Он нам је испричао да устаје када први пијетли најаве зору, журећи да прије сунца убере сочне плодове из малињака који су засадили његови рођаци. Хвали се да му није тешко јер има четворогодишње радно искуство.

- Наберем малине, распоредим у тегле и идем на своје радно мјесто. Ових дана сам продао баш доста. Много људи долази, питају ме колико кошта тегла малина, ја кажем пет марака, они се осмијехну и купе. Неко једну, а неко и више, у једном дану продао сам 26 тегли - казао је Јован намјештајући мали црни шешир. Објашњава да је то поклон од кума.

- Шешир ми доноси срећу, много је он пара донио у моју кућу. Не бих га дао ни за шта на свијету - казао је Јованче, како га многи зову од миља. Највећа жеља да посјети Бањалуку испунила му се много брже него што је очекивао, а из града на Врбасу, каже, носи најљепше успомене.

- Све је лијепо у Бањалуци, а најљепше ми је било у књижари док сам бирао школски прибор, књиге за трећи разред и торбу - рекао је овај вриједни дјечак који је завршио други разред Основне школе "Петар Кочић" у Ситници.

У његовој ђачкој књижици нижу се петице, а од свих предмета најдражи су му математика и физичко васпитање.

- Трудим се да будем одликаш, али и да продам што више малина. Многи хоће да ми помогну, а ја и даље желим сам да зарађујем. Када прође сезона малина, ићи ћу у шуму да берем купине да помогнем мами и тати да заврше кућу и да свако од нас има своју собу - казао је Јован.

Гајићи су ове године засијали три баште, а своју дјецу уче да буду поштени и вриједни. Ни од кога, кажу, не траже милостињу, Бога моле за добро здравље и све што желе је да живе од свог рада, а најпотребнији им је посао.

Компјутер

У вријеме наше посјете Јовану Гајићу телефон његовог оца Милоша звонио је неколико пута, племенити људи су се јављали са свих страна да награде доброту малог Јована.

- Звали су ме из једне фирме из Мркоњић Града, желе да поклоне Јовану компјутер - рекао је отац Милош.

Поклоне за овог дјечака су најавили и из Центра јавне безбједности Бањалука. Посјету дјечаку јуче је најавио и министар просвјете и културе Дане Малешевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.