Преци извојевали слободу као вјечни завјет

Ратомир Мијановић
Преци извојевали слободу као вјечни завјет

Невесиње - Нигдје на просторима Херцеговине, а можда ни шире није тако јуначки брањена и одбрањена слобода. Нигдје као овдје та слобода није имала високу цијену. “Расадник српства и колијевка лава”, како је Невесиње описао Алекса Шантић, и даље опстаје и остаје на тврдом херцеговачком камену, а слободу цијени понајвише као завјет и аманет предака који су гинули за част отаџбине.

Слажу се с тиме сви који су јуче у Невесињу одали пошту устаницима за слободу. Бројни Невесињци, Херцеговци и Срби са обје стране Дрине обиљежили су 143 године од почетка устанака у Херцеговини - Невесињске пушке. Међу онима који су се окупили били су и преци устаника, поштоваоци њиховог подвига, али и они који тек треба да проживе подарену им слободу.

Традиционално обиљежавање у организацији Одбора Владе РС за његовање традиције ослободилачких ратова почело је служењем литургије у цркви Светог Василија Острошког у Невесињу, а потом је у селу Крекови код Невесиња служен парастос и положени вијенци код споменика погинулим устаницима.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Миленко Савановић изјавио да је у Првом и Другом свјетском рату, те деведесетих година прошлог вијека у БиХ страдало милион Срба, поручивши да је РС једини гарант српског опстанка.

- Наше јединство политике, војске и народа обезбиједило је први пут западно од Дрине српску државу - Републику Српску, која је једина гаранција да ћемо биолошки опстати. Сви који покушавају са политичким мешетарењима и позивањима на грађанска права, те злоупотребљавањем нечије трагедије, нека се не играју, РС је крвљу плаћена - поручио је Савановић.

Он је истакао да је величина херцеговачких устанака 1875, 1882. и 1941. године то што су охрабрили српски народ и трасирали борбу против окупатора. Истакао је да је РС историјска тежња српског народа да остане на овим просторима.

Исто размишља и Невесињац, љекар и локални одборник Миле Уљаревић, који је јуче поносно стајао и одао почаст онима који су дали животе за слободу. Каже да је Невесиње град поноса и пркоса свима који су жељели да га покоре и да данас млади треба да чувају своје огњиште.

- Невесиње је град који је вијековима имао у својим рукама барјак слободе на кога се цијела Херцеговина угледала. Надамо се да ће РС бити, као и до сада, уз свој поносни народ и омогућити младима да остану у свом граду и остваре егзистенцију - казао је Уљаревић и додао да подршка републичких институција даје снагу младима да истрају у својим намјерама.

Посланик у Скупштини Србије Милимир Вујадиновић поручио је да је Невесињска пушка покренула идеју за слободу српског корпуса на Балкану и повратак српске државности.

- За резултат те идеје веома је важно јединство нас с оне стране Дрине са нама са ове стране Дрине - рекао је Вујадиновић. Он је истакао да то јединство има и конкретне резултате у пројектима, веће него било када у историји.

Наташа Глигорић, праунука харамбаше Пере Тунгуза, у чијим рукама је пукла прва невесињска пушка, рекла је да се пуцањ прве невесињске пушке проломио Европом и покренуо низ ослободилачких ратова против туђинске војске.

- Перо Тунгуз и његови саборци уписаше се у уџбенике, а Невесиње доби своје мјесто на историјског позорници Европе онога времена - истакла је Глигорићева. Она је нагласила да у Херцеговини сваки човјек у себи носи предање светосавске традиције за вјеру, слободу и правду.

Пошту устаницима одали су и начелник Невесиња Миленко Авдаловић, представници борачких удружења, Трећег пјешадијског РС пука Оружаних снага БиХ и града Требиња.

Авдаловић је истакао да је овај устанак био и инспирација људима који су од 1992. до 1995. бранили Херцеговину, и први пут створили српску државу са ове стране Дрине, у којој Срби коначно могу да живе као слободан народ.

Историја

Прва Невесињска пушка била је устанак подигнут на подручју Невесиња 9. јула 1875. године против отоманске власти који се убрзо проширио на цијелу БиХ, уз подршку Србије и Црне Горе. Устанак је подигнут у мјесту Крекови код Невесиња, а потом се почео ширити. То је временом прерасло у српско-турски рат. Берлинским конгресом, одржаним 1878. године, Србија и Црна Гора добиле су независност и територијално проширење, док је Аустроугарска на 30 година окупирала БиХ.

Друга Невесињска пушка, познатија као Улошки устанак, избила је у јануару 1882. године нападом устаника на аустроугарску жандармеријску станицу у Улогу због доношења такозваног Војног закона о обавезном служењу војске младића из БиХ.

Невесињска антифашистичка пушка представља оружани отпор усташама 3. јуна 1941. године у селу Дрежањ, након масакра 27 људи у селу Удружњу код Невесиња.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана