Плате испод просјека у већини општина у Српкој

Просјечна нето плата у Републици Српској прошле године је износила 836 КМ, а радници у само 16 општина могу се похвалити зарадама већим од просјека. Највећи просјек плата био је у најмлађој општини у Српској, у Станарима и износио је 1.142, док су најмање зарађивали Купрешани и то 404 КМ, подаци су Републичког завода за статистику.

Међу рекордерима са највећим платама били су и запослени у Угљевику и Гацку, на чије је рачуне мјесечно лијегало више од хиљаду марака, а у стопу их прате Фочаци, чија је просјечна плата износила 976 КМ.

Платом изнад просјека могу се похвалити и у Бањалуци, Источном Мостару, Требињу, Рудом, Броду и Вишеграду.

Најмање нето плате, осим Купреса, исплаћиване су у Језеру и Доњем Жабару, а радници у овим локалним заједницама добијали су мање од 600 КМ. Са малим платама муку су мучили и запослени у Костајници, Челинцу, Котор Варошу, Вукосављу, Теслићу и Петрову, а солидним зарадама није се могла похвалити ни већина радника у Прњавору, Дервенти и Новом Граду.

Начелник општине Купрес Гојко Шебез истиче да је у овој локалној заједници запослено само 50 људи, а највећи број становника живи од пољопривреде и сточарства.

- Наша општина је изразито неразвијена, а буџет за ову годину је нешто више од 300.000 КМ. С тим новцем не можемо подмирити ни основне потребе, а камоли да улажемо у развој. Оно мало људи што ради запослено је код приватника који исплаћују минималац - рекао је Шебез.

Мале плате у Котор Варошу начелник Зденко Сакан правда чињеницом да највећи број становника у овој општини ради у обућарској, те индустрији коже и текстила, у којима су плате и у другим општинама мале.

- Двије велике компаније обућарске индустрије запошљавају 2.500 радника, у којима се плате крећу око 500-600 марака, а и остали приватници најчешће исплаћују плате по најнижој основи - рекао је Сакан.

Мању плату од републичког просјека за чак 159 марака примали су и запослени у Прњавору, а начелник ове општине Дарко Томаш истиче да је разлог чињеница да имају највише радника са средњом стручном спремом.

- Највише радника обавља мање сложене послове у обућарској и дрвопрерађивачкој индустрији, због чега је просјек плата низак. Настојимо да формирамо пословну зону да бисмо довели инвеститоре, да се постојеће фирме почну бавити финалном производњом и у том контексту би плате могле бити веће - рекао је Томаш.

Економиста Зоран Павловић истиче да је ситуација са распоном плата по општинама поражавајућа.

- Неопходно је стимулисати и подржати економску активност тамо гдје је она практично замрла, а то захтијева струку и знање. Нажалост, код нас је администрација врло неспособна и тим проблемом се уопште не бави, нити то од њих ико тражи - каже Павловић.

Према подацима Завода највеће плате су исплаћиване у општинама на чијој територији послују рудници, хидро и термоелектране те у локалним заједницама које обилују шумским и другим природним потенцијалима,који су експлоатисани у већим количинама. Павловић сматра да је економски развој могућ и у срединама гдје нису присутна енергетска и природна богатства, ако општинским управама руководе способни људи.

Локалне заједнице са највишом просјечном платом

- 1.142 Станари

- 1.130 Угљевик

- 1.010 Гацко

- 976 Фоча

- 962 Бањалука

Локалне заједнице са најнижом просјечном платом

- 404 Купрес

- 559 Језеро

- 567 Доњи Жабар

- 608 Костајница

- 621 Челинац

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.