Патријарх Иринеј у вишедневној посјети Епархији карловачкој
Београд - Његова светост патријарх српски Иринеј посјетиће у суботу, 16. децембра, Епархију горњокарловачку у Хрватској.
Ова канонска посјета патријарха Иринеја Епархији горњокарловачкој трајаће до 19. децембра, саопштено је из Српске православне цркве /СПЦ/.
У саопштењу се напомиње да је ова епархија страховито пострадала током Другог свјетског рата, у вријеме Независне Државе Хрватске /НДХ/, као и током грађанског рата деведесетих година прошлог вијека.
Епархија горњокарловачка у Хрватској обухвата области - Банију, Кордун, Лику и Крбаву, Горски Котар, сјеверну Хрватску и Истру, а у Словенији парохију Мариндол на лијевој обали Купе.
Епархија, коју сачињава пет архијерејских намјесништава - глинско, карловачко, костајничко-дворско, личко и плашчанско, назив је добила по Карловцу, граду у коме данас столује епископ горњокарловачки Герасим.
Просторе Епархије горњокарловачке Срби насељавају још у 15. вијеку, а нарочито првих деценија 16. вијека.
Главна српска станишта била су Жумберак и Бела Крајина, а касније простори око Гомирја и Горски Котар.
У вријеме турске управе средњом Ликом /1528–1699/, на личке врлети долазе Срби из Далмације, а Крбаву насељава српски живаљ из Босне. Многи од њих прелазе с тих простора на аустријску територију, односно на просторе Војне крајине.
Током 16. вијека, духовни надзор над православним Србима овог подручја врше дабробосански митрополити. Једно вријеме сједиште митрополије било је у манастиру Рмањ, на босанско-далматинско-личкој тромеђи.
Када су крајем 17. вијека од Турака ослобођени дијелови Лике, Баније и Крбаве, за ове крајеве 1695. године основана је Епархија карловачко-зринопољска, а њен први архијереј био је избјегли митрополит дабробосански Атанасије Љубојевић /1696–1712/.
Од 2004. године на трону многострадалне Епархије горњокарловачке налази се епископ Герасим Поповић. /
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.