Обиљежена 21 година од страдања Срба на Купресу

Агенције
Обиљежена 21 година од страдања Срба на Купресу

Купрес - Полагањем вијенаца на споменик погинулим борцима и служењем парастоса у цркви Свете Тројице у Купресу данас је обиљежена 21 година од напада хрватско-муслиманских снага на Купрес и село Малован, у којем су убијена 72 српска војника и цивила, преносе агенције.

Предсједник Борачке организације Републике Српске Пантелија Ћургуз изјавио је да је за сваку осуду чињеница да још нико није одговарао за један од првих систематских, масовних и припреманих злочина над Србима на Купресу, који су починиле регуларне снаге Хрватске војске и паравојне јединице такозване Територијалне одбране БиХ и Хрватског вијећа одбране.

Ћургуз је подсјетио на ранију изјаву једног од страних тужилаца у Тужилаштву БиХ, који је на питање новинара зашто се не процесуирају злочини почињени над Србима у Сијековцу и Купресу одговорио да “они нису ту да процесуирају злочине који су се десили прије рата, већ само злочине током рата”.

- Из таквог одговора могуће је пронаћи и одговоре на многа друга питања - ко је то пројектовао рат на овим просторима, зашто је пројектован рат на овим просторима, зашто је Србима додијељена улога кривца за рат и зашто Србима лијепе етикету злочинаца и геноциодног народа - истакао је Ћургуз.

Ћургуз је напоменуо да су догађаји на Купресу, у Сијековцу, Тузланској колони и Добровољачкој улици одредили карактер рата у БиХ, односно да се у БиХ водио прљави грађански са примјесама вјерског рата.

Обиљежавању страдања Срба на Купресу присуствовали су и савјетник министра рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Милан Торбица, представници локалне заједнице, општинске Борачке организације, чланови породица погинулих, саборци и мјештани околних села.

Судбина 14 српских цивила са Купреса, које су почетком априла 1992. године са осталим тамошњим Србима заробили припадници регуларне Хрватске војске и ХВО-а ни 21 годину послије у потпуности није разријешена.

На релацији Купрес - Томиславград - Сплит - Задар губи им се сваки траг, а њихове кости до данас нису пронађене.

Послије масакра у Сијековцу, код Брода, Купрес је прва општина коју су окупирале регуларне снаге из Хрватске и припадници такозване Територијалне одбране из западне Херцеговине и починили масовне злочине над цивилним српским становништвом.

Јединице Хрватске војске из Сплита, Осијека, Вараждина и других мјеста, заједно са паравојним формацијама из Томиславграда, Посушја и Ливна, напале су у зору 3. априла 1992. године српска села на купрешкој висоравни - Доњи и Горњи Малован. Мјештани који нису успјели да побјегну у оближњу шуму убијени су на најсвирепији начин.

Напад на ова села извеле су 106. осијечка, 101. загребачка и 142. сплитско-каштеланска бригада Хрватске војске, затим специјална јединица из Вуковара “Жути мрави”, јединица за посебне намјене МУП-а Хрватске, студентска бојна (батаљон) “Краљ Томислав” из Загреба, састављена од студената из Томиславграда и Ливна и батаљон “Зрињски”.

Послије заузимања српских села, хрватске снаге су 6. априла извеле напад на Купрес, чиме су практично окупирале скоро цијелу територију ове планинске општине.

Биланс жртава овог злочиначког напада био је стравичан.

Убијено је 57 српских цивила, а на стотине Срба је заточено у логору у хали фабрике “Квалитет”.

Окупација Купреса регуларних јединица из Хрватске трајала је све до 7. априла 1992. године, када су снаге тадашње ЈНА, којима је командовао генерал Славко Лисица ослободиле град и цијелу општину.

У паничном бјекству, хрватски војници су као таоце са собом повели групу заробљених цивила који су прошли кроз многе логоре у западној Херцеговини, а многи од њих су завршили у злогласној сплитској “Лори”.

Купрес, у којем је српско становништво било већинско, поново су заузеле хрватске снаге 4. новембра 1994. године, што су потврдиле и мапе из Дејтона.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана