Оаза православља у Добрунској Ријеци

- Црква је постала премала да прими све вјернике, посебно у дане великих православних празника. Недјељом светој литургији присуствују и сељаци из околних села који се касније окупе у парохијском дому, уз трпезу љубави, гдје се помире завађени, виде одавно невиђени и сви се у миру разиђу - прича игуман манастира Светог Николаја Јован Гардовић.

У манастирском конаку смјештена је и редакција часописа Митрополије дабробосанске "Дабар". До сада је изашао 51 број овог часописа који се дистрибуише путем црквених општина у Републици Српској, Србији и Црној Гори, као и у дијаспори.

- Уређивачка концепција "Дабра" постављена је на јеванђељу и у њему се обрађују теме које преносе универзалну поруку тако да су садржаји из првог актуелни и у посљедњем броју. У једном броју је обрађен појам мржње као једног од најопаснијих људских гријехова. Мржња доводи до раскола у породици, у друштву, међу лидерима политичких странака, због ње је у прошлости ударао брат на брата. Али мржња се може угасити вјером у Бога и опростом и помирењем - истиче Гардовић.

За разлику од "Дабра", часопис Српског соколског друштва "Соко" бави се темама намијењеним младим људима.

- Што се тиче издавачке куће "Дабар", она је до сада штампала на десетине уџбеника за Богословију у Фочи, затим за Богословски факултет "Свети Василије Острошки". Рађено је и на озбиљнијим и захтјевнијим пројектима као што је "Србљак свих српских светитеља", који су канонизовани и то у два тома на 1.600 страница - подсјетио је Гардовић.

Наглашава да су издали и "Законоправило Светог Саве", у чему су им помагали стручњаци из ове области.

- Планирамо да припремимо и објавимо "Житија свих српских светитеља" јер су генерације младих у неким прошлим временима више знале о Канту и Хегелу, њиховој филозофији и животу него о Светом Сави, Стефану Немањи или Стефану Дечанском - наводи Гардовић.

Комплетан посао у вези са издаваштвом обављају монаси Јован, Серафим и Гаврило уз помоћ Мирослава Дуловића и вишеградских новинара.

Сви манастирски послови обављају се уз шапат молитве.

- Молитва је по дефиницији разговор душе са Богом. Потребно је свакодневно се молити пред иконом, јер се тако отвара душа, човјек се исповиједа искреније и слободније него пред пријатељем или свештеником. Да не би доживио душевни крах, човјек спас тражи у молитви. То најбоље показује примјер уморног сељака, који се смирено моли на литургији, а онда препорођен излази из храма - прича Гардовић.

Подсјећа на велики значај празника над празницима.

- На Васкрс својим најближим као највећи дар дарујемо загрљај, осмијех и љубав јер породица је црква. Црква није камен из манастира добрунског који је обрушаван и обнављан више пута, црква је кад на православни празник домаћин у светињу дође са домаћицом и дјечицом, са дједом и бабом, на литургију и причешће. То је жива црква која је милом Богу драга - истиче Гардовић.

Каже да ако црква има доброг вјерника, правог хришћанина, онда има и вриједног грађанина.

- Вјернику који се држи хришћанских правила, савјета светих отаца и јеванђељских порука, и не краде и не лаже, треба да се радује свако друштво и држава - закључује Гардовић.

Црква брвнара

Монаштво манастира Светог Николаја свету службу служи и у цркви брвнари у селу Вагану.

- Ваган је у прошлости имао посебну везу са манастиром Успенија пресвете Богородице у Добруну и био је њен скит у који су старији монаси одлазили уз велики пост у овај храм на послушање. Кад је човјек сам, он види божију моћ кроз сваку травку, лист или цвијет и тако се сагледава стварност и побјеђује страх од смрти, али и од Бога - каже игуман Јован Гардовић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.