Ништа од домаће клаонице пилића

Анита Јанковић-Речевић
Ништа од домаће клаонице пилића

Бањалука - Пројекат изградње прве домаће клаонице перади у Српској, у коју су живинари полагали велике наде јер би им омогућила повећање производње и олакшала пласман меса, обустављен је до даљег због недостатка новца и изостанка подршке.

С обзиром на то да је Република Српска остала без иједне домаће клаонице и прерађивача пилећег меса, за разлику од ФБиХ, у којој послује њих неколико, стотињак фармера из Српца, Прњавора и Дервенте окупљених у Удружење товљача пилића РС прије двије године покренули су иницијативу за изградњу клаонице. Првобитни план је био да клаоница дјелује у склопу асоцијације живинара, али је због недостатка средстава све препуштено приватном предузећу “Живанић ДС” из Прњавора.

Власник овог предузећа Десимир Живанић истиче да је дуго настојао да визију домаћих перадара спроведе у дјело, али да је на крају одустао.  

- Купили смо земљиште у Горњим Смртићима, набавили опрему и сву потребу документацију. Међутим, за градњу објекта требало је око два милиона КМ, али нисмо их успјели обезбиједити. Настојао сам да нађем банку која би све кредитирала, али с обзиром на то да ова бранша није високо профитабилна, нисам успио - прича Живанић.

Истиче да ни надлежни нису имали слуха за овај пројекат.

- У Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде РС су нас упућивали на словеначку “Перутнину”, која није била заинтересована за овај вид сарадње - истакао је Живанић. Додао је да је обустава ове инвестиције веома штетна по сектар перадарства у Српској, који полако али сигурно губи битку са све већом конкуренцијом из ФБиХ.

- Нова клаоница би перадарима створила дугорочну сигурност, обезбиједила извоз на страна тржишта, а самим тим и бољу зараду, јер је на домаћем тржишту зарада минимална. Прије 15 година живинари из РС су пилећим месом хранили цијелу БиХ јер фарми готово да није било у ФБиХ. Данас је друга прича јер у Српској послује само клаоница “Перутнине” у Српцу, чији су капацитети много мањи од производних, тако да нам фирме из ФБиХ практично узимају посао испред носа - наводи Живанић и истиче да Бањалучане храни пилетина из Тешња, а не из Српца или Прњавора, што је недопустиво.

Живинар из Српца Душан Симић каже да је обустава градње клаонице велики пораз за домаће перадаре.

  • Највећи проблем је што не постоји слога међу нама произвођачима. Удружење које смо тада покренули практично је угашено јер нам фали предузетничког духа, плашимо се да размишљамо својом главом. Уз домаћу клаоницу бисмо имали свој бренд, планирали смо да будемо и акционари, али због мањка подршке све је пало у воду - каже Симић и додаје да су препуштени на милост и немилост страним послодавцима и фирмама из ФБиХ.

Танка зарада

Душан Симић наглашава да се перадари у Српској могу назвати модерним робовима.

- Радимо по условима које нам диктирају стране и фирме из ФБиХ, а услужни тов нам је плаћен 0,30 КМ по килограму. Та цијена није мијењана већ 30 година, а у међувремену су поскупјели вода, струја, дрва. Мој отац, од којег сам наслиједио посао, имао је већу зараду на 5.000 комада пилића него ја данас на 25.000 - рекао је Симић.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана