Несвакидашњи догађај у дому књижевника из Рогатице: Кандило и слике прве унио у кућу
Рогатица - Неписано је правило да кад Србин направи нову кућу, прво у њу уноси славску икону и кандило и намирише је тамјаном. То је урадио и Рогатичанин, књижевник Слободан Ристовић, који послије тога у свој дом није унио намјештај него га је окитио са 32 умјетничке слике које је добио од пријатеља сликара широм бивше СФРЈ.
И умјесто позива на насеље у нову кућу, Ристовић је сликаре Мишу Вемића, Зорана Сувајца Зографа, Јанка Лацу, Миодрага-Мишу Надлачког, Раду Вујичића, Гордану Заклан, Ђорђа Станића, Рашу Јагодића и друге, браћу по перу, комшије и пријатеље на самом измаку 2018. године позвао на “Вече код Ристовића”, у оквиру којег је отворена изложба слика и других умјетнина којима он враћа успомене на прошла времена. Међу њима је и преслица његове мајке, гусле које су ручни рад Ристовићевог комшије Милоша Грујића и друге њему драге успомене.
На отварању ове, у нетипичном амбијенту одржане изложбе, као гости Ристовића нашли су се и сликар Хаџи Бранко Никитовић, књижевник Божидар Станар, као и новинар и публициста Радоје Тасић.
Том приликом Ристовић је, као што приличи правом домаћину, поздравио присутне и одржао пригодну бесједу. За “тему” је узео дувар као асоцијацију на зидове своје кухиње, трпезарије и соба које су за ту прилику биле окићене сликама познатих сликара, али и његове шестогодишње кћерке Софије, која већ тврди да ће бити сликар.
- Зидови куће су стојећа, свечана, радна и укопна кошуља. На њој су сви записи, они пред којим се кум одриче сваког греха знајући да нема веће омане од греха. На њој су њена недра, војнички упртачи, ордење, брошеви и рупе од куршума. Од дувара нема лепшег огледала, ни олтара. Пред својим дуваром певаш, плачеш, смејеш се, косу чупаш, глођеш малтер, посипаш њим ране и гује у њима тражиш. Грехота је склањати ствари од дувара, оне ствари у којима кључа зној, из којих се осећају тамјан и купус, мирис 'леба и детета. То је ливада која стоји дупке. На њој пасу јагњад и јагњад кољу вукови, на њој је полог срне, полог жене и лога миша. Дувар је књига коју својим добром пишеш - бесједио је тако Ристовић гостима.
На изложби је било и 25 Ристовићевих књига поезије, романа, приповједака, прича и новела, у којима он, како тврди Љубомир Ћорилић, пјева и пише о својим јунацима језиком којим говоре хајдуци и јатаци, орачи у каменитим стрминама, бистри и лукави Белоземљани, мудри очеви и завадна браћа, мајке, родиље, сестре, дјевојке, невјесте и све жене које обнављају свијет.
- Његов језик је језик српских војника и војвода, расејаних кости и лобања по незнаним хумкама и знаним гробљима и најзад, језик љубави и благословене критике што јесмо, а као да нисмо, што ћутимо кад је потребно говорити, а говоримо кад се ћути - додао је Ћорилић.
С обзиром на то да је сијело код Ристовића била својеврсна културна манифестација на њој су говорили и остали гости, Зоран Сувајац Зограф је овај догађај видио са становишта сликара, док су Божидар Станар и Радоје Тасић говорили неке од својих пјесама, а није изостало ни дружење уз гитару, тако да ће то вече присутнима дуго остати у лијепом сјећању.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
