Необична прича свештеника Бранка Босанчића из Бањалуке: У Аустралији крчи пут православљу

 Необична прича свештеника Бранка Босанчића из Бањалуке: У Аустралији крчи пут православљу 20.03.2017 13:02 | Данијела Стоканић

Бањалука - Аустралијанци у мањим срединама нису навикли да виде свештеника у мантији, у шта сам се увјерио када сам путујући у Канберу изашао из аутомобила како бих замолио мјештане да ми покажу прави пут. Зурили су у мене у невјерици, као да су видјели духа питајући да ли сам стваран, након чега су кренули да ме фотографишу.

Овако кроз осмијех започиње необичну животну причу протојереј Бранко Босанчић (35) из Бањалуке, који се са супругом и двије кћерке скрасио у градићу Вулонгнг у држави Нови Јужни Велс. Основну и средњу школу завршио је у Бањалуци, послије чега се уписао на Православни богословски факултет у Београду. Љубав према Богу и цркви наслиједио је, како каже, од своје баке Јеле, са којом је још као дијете редовно одлазио на литургију. По завршетку факултета имао је план да иде у Кенију. Међутим, позив из Сиднеја одвео га је на други континент.

- Прије поласка у Аустралију, гдје сам већ девет година, у Београду сам рукоположен за ђакона. Прво сам био ђакон владике Иринеја Добријевића, потом секретар Аустралијско-новозеландске епархије све до 2012. године када сам постао свештеник у цркви Светог Јована Крститеља - казао је он.

За пет година службовања у овој цркви Босанчић открива да је доживио разна занимљива искуства, а једно од њих је и крштење муслиманске породице из Ирана.

- Све се десило тако што сам објавио оглас да тражим радника који ће чистити цркву. На оглас се јавио муслиман из Ирана, који је на разговор дошао у вријеме богослужења иако је договор био да дође касније. Желио је да бесплатно ради и долазио је једном седмично. Послије годину пожелио је да крстим њега и његову породицу и од тада не пропуштају ниједно богослужење - испричао је Босанчић.

Осим Срба, на молитву редовно долазе и други православци, као што су Руси, Македонци и други.

Додао је да је народ исти с обје стране свијета, само су услови живота много другачији па православци из Аустралије за разлику од становника БиХ, који се боре за пуко преживљавање, више воде рачуна о очувању идентитета.

- Својим парохијанима увијек кажем: Ако желите да ваша дјеца буду Срби, прије свега их учите да буду православни хришћани. Јасна српска оријентација може бити само ако будемо православни хришћани, а уз то долази природна отвореност и толеранција према осталим - рекао је Босанчић.

Додаје да су људи у Аустралији много опуштенији, мало ко од њих прати моду, док се Европљани више понашају по утврђеним принципима. Босанчић каже да свештеници у Аустралији сваки мјесец од парохије примају плату. Слободно вријеме посвећује мисионарском раду са парохијанима и другим људима.

Колико се Босанчић пронашао у земљи кенгура потврђује чињеница да о повратку у Бањалуку и не размишља, осим кад је у питању обилазак драгих људи.

Школа

У оквиру парохије дјелује и српска црквена школа коју похађа око 50 дјеце. За њих су сваке сриједе организовани часови српског језика, вјеронауке и фолклорне традиције, док је четвртак резервисан за окупљање пензионера, који овај дан углавном проводе играјући разне друштвене игре.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица