Некадашњи медицински техничар из Добруна израђује алате од дрвета
Вишеград - Да нека вјештина стечена у младости, па макар и невољно, може у старости бити од користи, показује примјер пензионера Станимира Шимшића из Добруна.
Станимир је одрастао у вишечланој породици у родном селу Станишевцу и још као дјечак био је, каже, приморан да прави алате од дрвета за домаћинство. Све је, како вели, радио успјешно као прави мајстор дунђер, налик на свог дједа.
- Требало је да научим да насадим сјекиру, мотику и крамп, да начиним држалице, па направим грабље и косиште, да у шуми нађем погодно дрво за прављење вила за сијено - прича Шимшић.
Станимир је цијелог радног вијека био медицински техничар и обишао је скоро сваку кућу у селима. Људи су га вољели јер им је прије љекара први притицао у помоћ.
- Стигох тако и до пензије, завлада досада и доколица, село је то, и сјетих се свог умијећа из младости. У приручној радионици почех да правим све оно што сам правио у младости. Ево, видите грабље, виле, држалице за сјекире, крампове, мотике и лопате, све што и данас има употребу у селу - показује Шимшић "арсенал" својих производа од дрвета.
Нико из његове радионице не оде без малог поклона од дрвета. Обично су то чекић за туцање ораха и љешника, мала даска за месо, мини-оклагија… Појашњава да је најтеже направити грабље, посебно зупце који се "ђељају" од најтврђег дрвета у шуми, а то је дријењак.
Мада се данас могу купити виле и грабље од пластике, Станимир каже да "то није то".
- Зупци на грабљама чим запну за какав чапорак или камен се поломе и ето ти сељака поново до мене: "Дај, бога ти Станимире, твоје грабље, које су ми прадједови користили, батали пластику и ове новотарије" - вели Станимир.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
