Најстарија херцеговачка кафана “Ускок” девет деценија дочекује госте

Врата ове камене кафане, подигнуте уз пут који спаја Билећу и Гацко, отворена су давне 1928. године и од тада у њу осим Херцеговаца свраћају и многи путници намјерници, али и јавне личности за које је “Ускок” мало уточиште у бијегу од брзог живота и урбанизације. Њих већ више од пола вијека са осмијехом дочекује и испраћа власница кафане Новка Тркља (71), због чега ово мјесто многи зову “гостионица код Новке”.

Ова гостољубива жена његује традицију коју је преузела од свекрве Анђе, а врата не затвара ни за Божић, Васкрс и друге празнике. Тада се, баш као и у кругу породице, поштују сви обичаји уз неизоставну здравицу.

Кафану је Новка преузела прије 52 године уз подршку мужа Милана, коме је волан био дражи од тацне, па су кључеви остали у Новкиним рукама. Од тада, најчешће уз чашицу домаће лозе, дочекује госте, прије свега пријатеље, за које је ова “камена кућа” више од угоститељског објекта.

- Стари гости љубав према овој кафани преносе на своју дјецу, па тако нас посјећује неколико генерација, на шта смо посебно поносни - рекла је Новка Тркља.

Додала је да је то кафана гдје нема кавге, гдје се херцеговачка ганга чује до оближњих села, те уз струне гусала дочекују и испраћају гости. Посебно је свечано када се сијеку бадњаци за Божић, те послије службе у оближњем селу Хоџићи за Васкрс, када нико не заобилази “Ускок”.

- То су посебни празници и за нашу кафану. Послије службе за Васкрс из Хоџића сви сврате у кафану и попијемо по једну љуту, а тако је и за Божић - казала је Новка.

Када се крене проламати пјесма, за столовима прекривеним црвено-бијелим карираним столњацима често се тражи мјесто више. Кафаном се шире мириси укусног печења испод сача, а у том специјалитету су уживали многи познати глумци и друге јавне личности.

- Долазили су људи који вуку херцеговачке коријене, Момо Капор и Радослав Братић, те широка лепеза глумаца Петар Божовић, Бата Живојиновић, Властимир Ђуза Стојиљковић, Миодраг Петровић Чкаља, Драган Бјелогрлић, те познати пјевачи, спортисти умјетници - казала је поносно Новка Тркља.

Овај несвакидашњи објекат је инспирисао и многе умјетнике, а пјесма Божидара Глоговца “Крчмарица Новка” краси зидове оковане ламперијом. Посебности ове кафане осим изгледа доприноси и то што се испод објекта налази пећина.

- Пећина нам је некада служила да у њој расхладимо пиће, а ту се може направити објекат, јер има простора колика је и сама кафана. Долазили су и спелеолози и показала им се као и те како интересантна - казала је Новка Тркља.

Један од највјернијих гостију, који више од 50 година долази у ову кафану је Станиша Думнић - Ћале. Добри комшијски односи, каже он, мало гдје су изражени као у селу Корита.

- Сваки путник намјерник је добродошао у ову кафану, посебно у зимским периодима, јер овдје знају да буду сурове зиме, а уз ватру и чашицу разговора брзо се угрије и тијело и душа - каже Думнић.

Мјештанин Радован Носовић додаје да је ова кафана посебна, јер има душу, оно што многе друге немају.

- Од давнина ова кафана је много значила Корићанима, али и мјештанима околних села, као и пролазницима. Овдје су се одвијали сви важни догађаји, састанци, како некад тако и сада, па уз пјесму, мезу и пиће зборило се дубоко у ноћ - рекао је Носовић.

Колико кафана значи мјештанима околних села објашњава Милинко Авдаловић из гатачког села Степен, који вели да је ово мјесто сабирања честитих људи, и у добру и злу, на којем би могле позавидјети и много веће средине.

• Ово је уточиште за састанке и разговоре у четири зида искрености кафане “Ускок”, која деценијама свједочи о животима мјештана који не желе да оставе вјековно огњиште. Она је дио нашег идентитета, гдје је свађа и галама на посљедњем, а херцеговачка ганга и кап добре ракије на првом мјесту - рекао је Авдаловић.

Биртија и дућан

Кафана “Ускок” има дугу и занимљиву историју, а због своје аутентичности представља праву туристичку атракцију и споменик културе. Новка Тркља је испричала да је њен свекар Томо са браћом 1921. почео да зида кућу поред пута, у којој су 1928. отворили биртију и дућан.

- Трговина и кафана добро су радили све до 1941. године, када су свекра Тому усташе бациле у злогласну Корићку јаму - казала је Новка и додала да је након тога свекрва Анђа наставила породичну традицију.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.