На трпези Наталије Калињин и Викторија Карунова 12 јела за 12 апостола

И у њиховој домовини, као и код Срба, Божић је породични празник који се прославља са најмилијима.

- Припреме за његову прославу почињу шестонедјељним постом који има двије основне поруке - уздржавање од неких врста јела и лоших мисли и дјела, али даривање сиромашних и оних којима треба помоћ - прича Наталија, професорка историје, која је рођена у Добрјанки код милионског Перма на обронцима Урала, а у Рогатици и браку са Радиславом Радом Јовковићем,  живи од средине 2016. Јовковићи имају сина Константина који ће на Туциндан, 5. јануара, прославити први рођендан.

Причу о божићним обичајима у Русији употпунила је и Викторија, професорка музике и угоститељског менаџмента, рођена у граду Ћереповец у Волговској области недалеко од Санкт Петербурга. У Рогатици је такође од 2016. године када се удала за Славишу Бакмаза са којим је добила кћерку Весну.

Она прича да се у данима предбожићног поста, посебно послије пада комунизма у Русији и доласка Вламира Путина на власт, обавезно иде у храмове на богослужења.

- “Ревноснији” вјерници у те дане не започињу никакве нове послове, а многи у кућама искључују све уређаје за комуникацију, посебно интернет. Жене у цркву обавезно долазе у дугим сукњама, са марамом на глави и без шминке. Ако нека жена дође без дуге сукње и мараме, добиће их од црквеног економа уз обавезу да их врати након богослужења - казује Викторија.

Бадњи дан, који у Русији зову Сочељник, умногоме се разликује од овог дана код Срба. Тог дана се ништа не коље и не пеку печенице, него се цијели дан пости и тек пред вече са појавом првих звијезда сједа се за вечеру за коју домаћице припремају богату трпезу.  На столу се на првом мјесту нађе, слично српском славском кољиву, сочиво са пшеницом, маком и медом. Пшеница симболизује везу живих са мртвим, мак проливену невину крв за Христа, а мед сласт Царства небеског и чистоте ријечи божије. 

- Ту је укупно 12 јела која симболизују 12 Христових светих апостола.  Једно од њих је посна сарма, грах, купушњак, боршч, риба, вареники који се још зове и пељимени, а посни се прави од рибе док се у мрсни ставља фаширано месо, гљиве, бијели лук, пирошке (пециво слично уштипцима), крофне, компот и Света вода као симбол очишћења човјечијег тијела и душе - причају рогатичке снајке и истичу да сва јела имају неку симболику са рођењем Исуса Христа. Нема сјече бадњака, али се богато ките новогодишње јелке.

- Дјеца ките јелке са ликовима анђела и разним бомбонама, а испод јелки се налазе поклони. Организују се и дјечији маскенбали слични петровданским лилама које смо овдје видјеле. Куд дјеца прођу добијају новац, слаткише и играчке - причају Рускиње.

Послије вечере иде се на вечерњу службу у цркве. На богослужењу многи дочекају поноћ и јутарњу молитву, а онда иду кућама.

У Русији, истичу Наталија и Викторија, на Божић нема полазника и пуцања из ватреног оружја. Породично мршење, посебно послије пада царске Русије и гладомора који је владао тридесетих година прошлог вијека, након доласка са молитве из цркве обавља се традиционалним јелом које се назива пељимени. То је у ствари комбинација тијеста и фашираног меса уз више различитих салата у којим се налази и нешто меса као што је руска салата. Ту је и једна врста пире кромпира са месом и то јело се зове драник - каже Викторија. Ријетки су примјери да неко уз Божић приушти печену гуску, кокош  или патку. Прасади и јагњади било је у вријеме царске Русије, али је тога нестало у вријеме бољшевизма.

Иначе, и у Русији је Божић државни празник, али се званично слави један дан. У народу су свети дани од Божића до Богојављења и зову се свјатки и током њих се, укључујући и Православну нову годину, организују маскенбали и друге забаве, одлази у госте и примају гости.

- Мушкарци се, у циљу челичења организма на Богојављење, купају у леденим водама до којих се долази на тај начин што се моторним пилама на залеђеној ријеци или језеру исијеца пролаз у леду у виду крста кроз који се затим у воду  спуштају пливачи. По изласку из ледене воде пливачи се  грију “ватреним пићем” вотком - прича Наташа, како у Рогатици пријатну Наталију из миља зову сви који је познају.

Купање у леденој води, наглашавају оне, све је популарније међу млађим мушкарцима, поготово што га упражњава и предсједник Путин.

Прадјед свештеник завршио у Сибиру

Период Октобарске револуције и доба стаљинизма оставили су дубоке ожиљке на вјернике, обичаје и посебно цркву и свештенике у Русији. То је осјетила и породица Викторије Карунов чији је прадјед Борис Богданов био свештеник. Само зато што је био уз цркву и вјеровао у Бога са дијелом најближих сродника завршио је у Сибиру. Радио је у руднику гдје је од хладноће, глади, нехигијенских и тешких услова скончао заједно са супругом и петоро дјеце.

РЕЦЕПТ ЗА ПОПУЛАРНО ЈЕЛО ДРАНИК

Драник је  једно од најпопуларнијих јела која се налазе на божићној трпези највећег броја породица у Русији. Наталија Калињин-Јовковић је читаоцима “Гласа Српске” поклонила рецепт за ово јело које би се могло, како каже наћи и на божићној трпези Срба.

Састојци:

300 грама свињског или јунећег меса

6 до 8 крупних кромпира

1 главица црног лука

2 јаја

1 до 2 супене кашике брашна

мљевена паприка, со, уље,

презле или гриз за панирање

павлака као прилог

Припрема:

Кромпир скувати, очистити и кад се охлади изрендати да се створи мекана маса као за пире. Додати соли по укусу, мљевену паприку, јаја и брашно да се направи довољно густа маса за обликовање шницли.

У тави пропржити лук, додати фаширано месо, мљевену паприку и со. Месо оставити да се охлади. Од смјесе кромпира, јаја и брашна на длану обликовати танке шницле и на њих нанијети фаширано месо, а потом га са свих страна покрити масом од кромпира и јаја да се добије облик мало дебље шницле. Шницле панирати у гризу или презли, а потом пропржити на врелој масти или уљу.

Може се сервирати као хладно и као топло јело. Веома је укусно ако се конзумира са павлаком.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.