Мирис гурабија враћа у дјетињство на Романији

Сретен Митровић
Мирис гурабија враћа у дјетињство на Романији

Рогатица - Вриједне чланице Удружења жена "Сноп" из Гучева код Рогатице оживјеле су традиционалну производњу романијске гурабије.

Ова посластица била је недавно и једна од тема предавања на регионалној пољопривредној изложби у Рогатици, на којој је професорка из Београда Снежана Јовановић истакла да би гурабији обавезно требало заштитити географско поријекло.

- Што је шупљи короман за Херцеговину, то је гурабија за Романију, горњодрински регион и уопште источни дио Републике Српске. Ријеч је о старинском колачу који се спрема од најбољег брашна уз додатак уља, шећера и у изузетним приликама. Од давнина то је колач број један кад је требало посебно освјетлати образ - рекла је предсједница Удружења жена "Сноп" Слађана Ујић.

Гурабија се кува и пече углавном на исти начин, додаје она, али са нијансама које им дају поједине домаћице. Те нијансе су тајна од домаћице до домаћице и преносе се само на кћерке или унуке. Својевремено су гурабије ношене на славе, свадбе и друге породичне светковине, а посебно су им се радовала дјеца.

- Сваки долазак баке, тетке или неке рођаке значио је и долазак гурабија. То је био догађај и велика радост. Посебна част је била ако је гошћа донијела гурабију са коцком шећера у средини. Таква гурабија имала је вишеструко значење и за гошћу и за оне којима је намијењена - рекла је Ујићева.

Да би се разликовала од обичног слатког пецива, казује Борка Јешић, која  у "Снопу" слови за најбољег мајстора у производњи гурабија, за спремање гурабија треба и слово.

- То је округло изрезбарено дрво, најчешће од јавора, јасике или неког другог меког лишћара, пречника од седам до највише десет центиметара. Што је шара разноврснија и дубље урезана у дрво, то је и гурабија љепша. Зато израдити слово не може и не зна свако - казала је Јешићева.

На средини слова оставља се  мјесто за коцку шећера, која се не ставља увијек. Зависило је то од онога коме је намијењена.

- Најчешће су коцку добијале гурабије које иду на чашу уз крсну славу, као поклон посебно вољеној особи, кад се иде у пријатеље младе и младожење и уз друге изузетне прилике.  Баке су их, неријетко, припремале унуцима пред дужа путовања да им замијене суви хљеб, одрже снагу и дају сласт - рекла је Јешићева.

Једна од млађих жена којој није тешко да скува и испече квалитетну гурабију је и Слободанка Андрић-Митровић из Рогатице. Уз слово за гурабије које она спрема потребно је, прича она, квалитетно пшенично брашно, али да није пуно чврсто, јаја, шећер, кисело млијеко, уље и прашак за пециво. Количина свега набројеног је њена тајна и зависи од тога колико се планира направити гурабија.

- Сви који су пробали моје гурабије кажу да су добре. Могу дуго стајати да се не покваре. Заправо, што дуже стоје, све су боље за јело. Једноставно, топе се у устима. Иначе, спремање гурабија наслиједила сам од мајке и свекрве - прича ова вриједна домаћица. +++

Индустријске гурабије

Слађана Ујић је испричала да се у посљедње вријеме у продавницама нуде "домаће гурабије". Према њеним ријечима, индустријски их производе поједина предузећа, али њихов квалитет, укус и израда су далеко иза правих, домаћих гурабија које се спремају по рецептима наших бака.

- У бака је то био колач број један и оне су се трудиле да  буде што бољи. Зато је идеја о заштити гурабија велика ствар и охрабрење за жене са села - рекла је Ујићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана