Манастир у Кијевцима код Градишке ће удахнути нови живот селу

Милан Вујић
Манастир у Кијевцима код Градишке ће удахнути нови живот селу

Градишка - Скупштина општине Градишка, у сарадњи са ЈУ Завичајни музеј Градишка и Градишким намјесништвом издвојила је новац за рјешавање имовинско-правних односа и откуп земљишта на археолошком локалитету Манастириште у селу Кијевци, чиме су створени услови за будућу изградњу манастира и пратећих објеката.

Археолошким истраживањем 2004. под надзором Завичајног музеја Градишка пронађена је средњовјековна црква за коју се вјерује да је дио манастирског комплекса Манастириште - Карановац, а наум локалне управе и Српске православне цркве је да ту поново подигну богомољу.

- То је био једини манастир на подручју Градишке и требамо покушати да га обновимо као значајан историјски споменик. Донијели смо скупштинску одлуку и откупили то земљиште за потребе изградње манастира Карановац - рекао је начелник Градишке Зоран Аџић и додао да је откупљено 33.000 квадратних метара, за шта је општина издвојила 50.000 КМ. Он је навео да је локална управа послије куповине пренијела газдовање земљиштем на Српску православну цркву.

Мјештани Кијеваца надају се да ће изградња манастира почети што прије јер би једна таква богомоља прожела духовношћу цијели крај, помогла народу да се, у тешком времену у којем живимо, приближи Богу и окупила младе у своје окриље.

Миладин Шокчевић, чија се кућа налази на километар од археолошког налазишта, каже да ће нови манастир много значити мјештанима тог села, али и сусједних, јер је та локација туристички драгуљ Градишке.

- Веома ми је драго што је земља откупљена и што су створени услови да се крене у изградњу манастира. Вјерујем да ће се изградњом манастира вратити живот селу, што би било од користи за читав крај - каже Шокчевић.

Археолози кажу да је назив локалитета Манастириште упућивао на могуће постојање манастира.

- Иако су многи аутори годинама указивали на значај тог локалитета, наводећи првенствено континуитет насељавања овог мјеста, на прво истраживање чекало се све до 2004. године - рекао је археолог и директор Завичајног музеја Градишка Бојан Вујиновић.

Он наводи да је већ током тих радова било очигледно да је ријеч  културно-историјском комплексу који се састоји од три археолошка локалитета: средњовјековне цркве са некрополом и пратећим објектима, римског сеоског имања и двије цркве брвнаре из турског периода. Истиче да најзначајнији налаз представља камена плоча исписана ћириличним писмом, која је пронађена у дограђеној припрати средњовјековне цркве и доводи се у везу са 1301. годином.

Након конзервације средњовјековне цркве, ове године ЈУ Завичајни музеј Градишка наставља са конзервацијом римског пољопривредног имања, а након тога постављаће информативне табле с циљем уређења археолошког парка Манастириште - Карановац, који треба да буде дио туристичке понуде онима који посјете овај будући манастир.

Монографија и изложба

У припреми је монографија и изложба које ће презентовати дугогодишња археолошка истраживања локалитета Манастириште, а јавност ће први пут видјети многе специфичне експонате. Међу њима је обиље накита из периода антике и средњег вијека израђеног од злата и сребра, оружја и оруђа од бронзе, натписи на латинском, ћириличном и глагољичком писму, специфичне посуде за разне намјене, те многе друге занимљивости које до сада нису биле презентоване музејској публици.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана