Кафански мурали из Рогатице чувају тајне прошлих времена
Рогатица - Мурали су посебан израз ликовне умјетности и представљају дио историје времена у којем су настајали, а управо један такав краси и зидове кафане “Код Тоше” на Стјеницама, недалеко од Рогатице, који крије тајне многих гостију, а посебно бројних камионџија који ту кафану нису заобилазили.
Урадио га је у годинама између Другог свјетског и посљедњег Одбрамбено-отаџбинског рата наставник ликовног васпитања у основној школи из Рогатице, рогатички зет, Сарајлија Мустафа Неретлић, а зуб времена је учинио да изблиједи.
Мурал је урађен на сјевероисточној страни кафане и више од 40 година краси зид тог објекта, који стицајем околности није популаран као што је био кад је у њему госте служио некадашњи власник Тодор - Тоша Перовић, познат свима у том крају, али и даље су врата те кафане за госте отворена.
Ријеч је о фрескопису који представља жене за великим кафанским столом на којем су чаше, флаше, мезе, па и гитара у наручју једне жене. Иако за столом нема мушкараца, на први поглед асоцира на библијску тајну вечеру.
- То је разлог да неки гости нерадо свраћају у кафану јер у њој на зидном муралу, наводно, “виде” неприкладно приказану тајну вечеру иако се по много чему овај мурал разликује од познатог Да Винчијевог ремек-дјела - каше власница кафане, Тошина снајка, Свјетлана Перовић.
Међутим, није ствар само у томе. Већи проблем је што је мурал рађен прије више деценија, па су вријеме и амбијент у којем се налази учинили своје и он је прилично пропао. Зуб времена и дувански дим томе су највише допринијели, због чега би му требала рестаурација. Како и ко би требало то да уради, власници се још нису одлучили.
На Неретлићев боравак у Рогатици подсјећа и рељеф у просторијама у којим је прије рата била кафана “Код Сајке” у стамбено-пословној згради “Текија”, која је сада у власништву породице Ћајић из Рогатице.
Млађи Ћајић, Мирослав, каже да су на источном зиду објекта у гипсу урађени симболи по којим је Рогатица позната, као што су борички коњи, цртежи са стећака, средњовјековни коњаник, грб властелине Павловић, која је у средњем вијеку столовала на Борчу, Андрићев мост на Жепи… Најкраће речено, историја Рогатице у малом.
- И овдје су вријеме и рат учинили своје. Отуда и потреба за интервенцијом умјетника. Што прије, то боље. Најлошије би ипак било да се тај рељеф скине, а све је могуће кад се будемо одлучивали о новој намјени простора у којем се налази. На то се, надамо се, неће дуго чекати - рече глава породице Милан Ћајић, показујући оштећења на рељефу.
Аутор мурала
Према матичној евиденцији у Основној школи “Свети Сава” у Рогатици, Мустафа Неретлић рођен је 18. марта 1940. Као млад наставник ликовног васпитања дошао је у Рогатицу 1966. године. Овдје је свио породично гнијездо оженивши се Рогатичанком из познате породице Хоџић из Шаторовића, добио двије кћерке, направио кућу и основе ликовног стваралаштва током нешто више од 25 година рада у овдашњој основној школи пренио на бројне генерације младих Рогатичана. Са почетком посљедњег рата поново се вратио у родно Сарајево.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
