Истражује село којег више нема

Истражује село којег више нема 23.05.2010 22:00 | Бране Радуловић

ПРЊAВОР - Пензионерски дани остављају Влади Ципару више времена да се бави историјом досељавања сународника, Словака, на Балкан, односно прњаворско подручје. Сазнао је много интересантних детаља, путовао, распитивао се, прикупљао писана документа...

Чињеница да је остао посљедњи Словак на подручју прњаворске општине додатно га мотивише да истраје у започетом послу.

- Двије породице Ципара доселиле су овдје 1895. године. Претходно су боравили у околини Осијека, али им се није допала славонска равница. Тражили су брдовитији крај, који би их подсјећао на родно село Дрхле Поле, у словачкој општини Бишча. Одабрали су Ралутинац, код Прњавора, гдје су деценијама живјели - рекао је Ципар.

Он је додао да су се бавили пољопривредом. Било је много дјеце, а мало имање, па су дједови, синови, а имао их је шесторицу, почели да се расељавају. Из економских разлога једни су наставили да живе у Славонском Броду, гдје је била јака индустрија, а други су кренули у околину Сремске Митровице.

- У Ралутинцу су некада у једном шору биле двије чешке, четири словачке и осам словеначких породица. Живјели су ту још Хрвати и Украјинци. Укупно је било 26 домаћинстава. Данас је слика Ралутинца другачија, тужнија. Остало је једно старачко домаћинство са два члана, у другој кући су мајка и син, у трећој само једна старица. То је практично село којег више нема. Остали су само трагови окућница, гдје се некада живјело и уживало - истиче Ципар.

Путовао је Владо и у земљу својих предака, у градић Бишча, који припада регији Жилина. Пронашао је тамо гробове неколико далеких предака, добио разна вриједна документа из земљишних књига.

У својој, лијепо уређеној кући у Прњавору чува старе фотографије и разну другу архиву породичног карактера. A када је породица у питању, у Прњавору на прави начин функционише чехословачка заједница. Супруга Маргарета, пензионисана просвјетна радница, је Чехиња, родом из прњаворског села Маћино Брдо. Мјесто гдје је рођена, баш као и Ралутинац, све више нестаје. Чеси са Маћиног Брда мјере се тек двоцифреним бројем.

У Прњавору од прије двије године постоји Удружење националних заједница, што супружници Ципар подржавају, надајући се да ће чланови ове организације знати да чувају од заборава оно што је национално богатство прњаворске општине.

Млади

Супружници Ципар остају као чувари националне традиције, културе и обичаја.

- Ови млади нису баш заинтересовани да се баве историјом народа којима припадају. Може се то рећи и за прњаворске Украјинце, Пољаке, Италијане... Мало њих зна матерњи језик, земље својих предака и све друго што је елементарно познавање своје прошлости. Другачији је, нажалост, данас стил живота - рекао је посљедњи прњаворски Словак.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица