Имање и бизнис на плећима Рогатичанке Ане Абазовић

 Имање и бизнис на плећима Рогатичанке Ане Абазовић 13.11.2018 16:01 | Сретен Митровић

Рогатица - Да се неким поводом у Рогатици бира највреднија жена са села, без сумње би високо мјесто заузела Ана Абазовић из Бјелогораца.

На такав закључак несумњиво упућује мишљење које о тој младој жени имају њени суграђани - наизглед крхка, али вриједна домаћица, којој ништа није тешко и која може бити примјер другим женама.

- Ана је вриједна жена, добра домаћица, узорна супруга и мајка, на чијем плећима је породични бизнис и пољопривредно газдинство. Свакодневно од јутра до мрака марљиво обавља послове на селу. Уз редовне обавезе, бави се узгојем музних крава и производњом млијека, сира и скоруп-кајмака - каже предсједник мјесне заједнице Козићи Драгиша Бјелаковић, којој припадају и Анини Бјелогорци.

Трагом мишљења првог човјека у мјесној заједници посјетили смо Ану и њену породицу. Са супругом Гораном (37), она се брине и о троје дјеце. Син Александар рођен је 2007, кћерка Андријана 2009. и најмлађи Петар 2017. године.

Кућа у којој Абазовићи живе је приземна, новије градње. Купили су је, каже Ана, кад су због бројности породице морали напустити кућу свекра Драгомира, познатог по случају “Абазовић”, коме су 2006. италијански карабињери из састава ЕУФОР-а, ни криву ни дужну, пуцајући јој у леђа, убили супругу Раду. Он је тада тешко рањен, као и његов син Драгољуб, који је имао само девет година.

- Пошто сама кућа на селу не значи много и од нечега се мора живјети, морали смо градити и помоћне објекте - колибу, свињац, кокошињац и шталу - прича Ана.

Штала Абазовића је прича за себе. Већа је од куће и у њој има мјеста за десетак грла говеда, а сад су у њој двије високомлијечне краве.

- Имали смо осам крава, свакодневно предавали мљекари “Милкос” више десетина литара млијека, сирили сир и скупљали кајмак. Све смо то морали продати да бисмо направили и опремили и остале објекте и купили мини-бренту за прорезивање дрвене грађе, чиме се Горан бави кад остави посао аутомеханичара у Шумском газдинству “Сјемећ” - додаје Ана.

Са поносом истиче да су дјеца њихово највеће богатство. Ацо и Андријана иду у основну школу у Рогатици, у шести односно четврти разред. Пошто је школа удаљена скоро пет километара, ујутро иду са Гораном колима, а враћају се комбијем који превози ђаке са подручја Козића.

- Ово двоје мојих вриједних Абазовића ипак скоро сваког дана препјешачи удаљеност од наших Бјелогораца до града и обрнуто, идући у школу каратеа у Рогатици, спорта у којем су се нашли и једно и друго - прича њихов тата Горан.

Иако има много посла, Ана се не жали. Краве музе уз помоћ електричне музилице и при томе јој већ увелико помажу дјеца. Александар храни краве и чисти шталу, а Андријана обавља кућне послове.

- Довољно ми је што Андријана бдије над најмлађим Петром, док ја радим остале кућне послове или сам у врту, односно помажем супругу при обављању његових послова, који траже више руку, па макар то биле и женске - прича Ана.

Нема времена за рукотворине

Ана Абазовић каже да, поред свих обавеза на селу, не стиже да се бави плетењем, хеклањем, везењем и сличним женским пословима.

- Једноставно за то немам времена - признаје ова млада жена, родом из села Превраћ код Фоче.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица