Храм светог Илије окупља преостале Србе у Илијашу

Срна
Храм светог Илије окупља преостале Србе у Илијашу

Сарајево - Срба је у Илијашу све мање, а Храм Светог пророка Илије, и након скоро 130 година од изградње, представља централно мјесто око којег се окупљају преостали вјерници, истиче парох илијашки јереј Божидар Тановић.

Он појашњава за Срну да је Храм изграђен 1891. године прилозима вјерног народа и да је у то вријеме представљао велељепно здање, које је давало слику домаћинског односа и посвећености Цркви и вјери илијашких Срба.

"Прва велика обнова Храма била је 1967. године, када је великим трудом и залагањем локалних мајстора и донацијама вјерног православног народа урађена фасада", наводи Тановић.

У Храму је служена Света литургија све до потписивања Дејтонског мировног споразума 1996. године, када је одлучено да Илијаш припадне Федерацији БиХ.

"Након тога је дошло до егзодуса српског становништва, а Храм су након тога запалили муслимански екстремисти", напомиње парох.

У Илијашу је био стациониран грчки мировни контигент ИФОР-а чији су припадници опазили да се из Храма уздиже густ дим. Они су брзо реаговали и угасили подметнути пожар.

Изгорјело је унутрашње степениште, али, захваљујући Грцима, Храм није претрпио велика оштећења.

Парох Тановић каже да је унутрашњост цркве обновљена тек 2006. године, те да обнова и данас траје. Прошле године урађено је 110 метара квадратних живописног иконописа.

Тановић истиче да су због недостатка финансијских средстава радови на иконопису Храма Светог пророка Илије тренутно обустављени, те да се нада да ће иконописање бити настављено и довршено до 2019. године.

У току су радови на увођењу подног гријања и изради мермерног пода у Храму који би додатно побољшали услове и уљепшали унутрашњост цркве.

Парох илијашки наглашава да од 13.000 Срба, колико их је на подручју ове општине живјело прије посљедњег рата, данас у око 90 домова живи 180 до 200, углавном, старијих људи.

"Према црквеним књигама, у Илијашу је прије рата било око 2.000 православних домаћинстава, што је око 10.000 до 12.000 људи који су примали свештеника у своје домове и вршили вјерске обреде, а још око 1.000 или нешто више је било оних који су се изјашњавали као Југословени, а, у ствари, били су Срби", наводи Тановић.

Он указује на то да се, из дана у дан, број православних вјерника у Илијашу смањује, тако да је прије пет година било 120 српских домова, а сада их је једва 90.

"Ако се таквим темпом настави смањење становништа, брзо ћемо доћи у ситуацију да у овој општини више неће бити Срба", упозорава Тановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана