Хљеб с плодних равница у Доњем Жабару зарађују мукотрпним радом

У овој општини, насталој послије, ратног вихора, због повољних климатских услова и географског положаја, мјештани се већином баве пољопривредом, која је у овом крају од давнина носилац привредног развоја.

Вриједни сељаци истичу да кору хљеба зарађују мукотрпним радом, који понекад траје и по 15 сати дневно. 

У деветочланом домаћинству Стојишића рад у пољу вишегодишња је традиција, а глава куће, седамдесетдвогодишњи Никола, већину послова већ је препустио сину Браниславу (38) који, иако млад, жели да остане на селу и ради по рецепту својих предака. 

- Пољопривредом се бавио мој прадјед, дјед, отац и ево сада ја. Обрађујем 30 хектара земље и највише производимо соју, кукуруз и пшеницу. Имамо уговор са "Бималом", који по веома коректним цијенама откупи сваки грам соје који произведемо. Бавимо се и товом јунади и свиња, али у мањем обиму - прича Бранислав и истиче да су у његовој кући сви, осим брата који је запослен у електродистрибуцији у Пелагићеву, ангажовани у пољопривреди, почевши од оца и мајке, преко снахе, братичине, супруге и њихових двоје дјеце, који иако мали радо прискоче у помоћ кад затреба.

Ових дана кад зима показује зубе посебно су радосни што, како кажу, могу још мало одмарати јер кад стигне прољеће и све зазелени, очекује их напоран рад до касне јесени.

- Припреме за нову сезону полако почињу, обилазимо апотеке и купујемо сјемена. Колико труда, рада и времена улажемо у посао, да смо негдје у иностранству, имали бисмо милионе, а овдје живимо просјечно. Ипак, не желимо да напустимо вјековно огњиште - прича Бранислав, који се озбиљније почео бавити пољопривредом прије 18 година, након што је одслужио војни рок.

Истиче да им природно тежак посао додатно отежава слаба подршка надлежних.

- Мало шта нам иде наруку. Ратари у Брчком, које је од нас удаљено двадесетак километара, имају два пута веће подстицаје. Проблем су и концесионари, јер фирме закупе концесију на пет година и један дунум земље их кошта пет-шест марака, а ми парцеле које узимамо у закуп плаћамо 40 КМ по дунуму. Кад стигне наша пшеница и кукуруз, границе су отворене и увози се све и свашта, а ми ништа извести не можемо. Са таквим условима ником нисмо конкурентни - наводи Бранислав. 

Пољопривредом се бави и Стево Тодоровић (33), који годишње обради више од 35 хектара земље.

- Нисам имао избора да радим било шта друго. Било је да ли да наставим очевим стопама или идем у иностранство. Одлучио сам да останем и у овом послу сам већ 15 година. Сијем кукуруз, пшеницу, соју, а у посљедње двије године и дуван, који је због наводњавања бољег квалитета од херцеговачког и сав продам фирми у Бијељини - прича Тодоровић, с којим у домаћинству, осим супруге и троје дјеце, живе отац и мајка. Истиче да у јеку пољопривредне сезоне његов радни дан почиње ујутро у пет, а завршава навече око девет сати.

- Пољопривреда је захтјевна јер сваки дан треба нахранити јунад, свиње, направити им храну, почистити штале, узорати њиве, посијати и пожњети културе. Све то тражи много радне снаге и често морам ангажовати мјештане, који ми помажу за надницу - додаје Тодоровић наводи да би све било много лакше када би БиХ заштитила домаћу производњу.

Перадарска производња

Начелник Доњег Жабара Никола Ђокановић истиче да перадарска производња даје печат укупном привредном развоју ове општине. 

- Производња конзумних и расплодних јаја, те бројлера и инкубаторских станица за пилиће су нашу малу општину учинили препознатљивом у региону - рекао је Ђокановић и додао да општина, нажалост, већ неколико година нема новца да пољопривредницима исплаћује подстицаје.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.