Херцеговци имају најчешћу српску генетику
Требиње - У Музеју Херцеговине у Требињу вечерас је одржано предавање под називом "ДНК порекло Херцеговаца", на коме је истакнуто да сваки други тестирани Херцеговац има најтипичнију генетику за остале Србе, што се може назвати најчешћом српском генетиком.
Предсједник Друштва српских родословаца из Београда и један од оснивача српског ДНК пројекта Јовица Кртинић истакао је да код Херцеговаца доминира генетика која се среће код осталих словенских народа.
"Херцеговци имају још генетичку хаплогрупу која је својствена за западне Русе и она је код Херцеговаца заступљена са 15 до 16 одсто, док у Требињу иде и преко 23 одсто", рекао је Кртинић, напомињући да је током тестирања у Херцеговини и сјеверу Црне Горе, гдје су испитивања и рађена, пронађено 11 различитих врста генетика.
Он истиче да не постоје хрватска, српска, муслиманска генетика, већ само, како су генетичари назвали, хаплогрупе које не познају границе.
"Оно што је јасно јесте да постоје неке зоне, територије, државе у којима је хаплогрупа наглашеније присутна, каже Кртинић.
Он каже да је И2А најчешћа генетичка хаплогрупа код Срба свуда изнад 30 одсто, а да у Љубињу иде чак преко 60 одсто.
"Она има своје две гране - старију и млађу. Од најстаријег претка, када је настала та генетичка грана, прошло је 2.300 година. Она своје извориште има на подручју данашње Белорусије, Украјине и Пољске", истиче Кртинић.
Према његовим ријечима, захваљујући генетичким анализама, данас је могуће процијенити колика је старост појединог огранка.
"Тако, када тестирамо појединца, можемо да установимо у ком периоду је живео заједнички предак у неком роду", каже Кртинић и додаје да су се нека предања потврдила, док су нека откривена која нису била позната ни у предањима, ни у литератури.
Он истиче да је ово тестирање ипсилон-ДНК хромозома по мушкој линији које се преноси искључиво са оца на сина.
"Захваљујући његовој природи могуће је данас утврдити и најстарије порекло човека које сеже хиљадама година уназад", истиче Кртинић.
Он је каже да је истраживање трајало од 2016. до 2018. године и да ниједан регион није тако испитан као Херцеговина.
Друштво је у априлу 2016. године почело рад на великој студији испитивања етногенезе становништва старе Херцеговине.
Укупно је тестирано око 500 кандидата.
До сада су добијени резултати са више од 300 тестираних, а у току овог прољећа очекује се да ће бити завршен рад на обради преосталих узорака.
Истовремено, започет је рад на писању студије која би требало да буде публикована до краја ове године.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
