Грађевине између историје и легенде

Радоје Тасић
Грађевине између историје и легенде

ВИШЕГРAД - Једна од знаменитости Вишеграда, града бурне историје и културно-историјских споменика, је по легенди кула Краљевића Марка, по историјским чињеницама осматрачница средњовјековног утврђења Павловине, власништво породица Радослава Павловића и Павла Радиновића.

Ова стамена камена грађевина одољела је вијековима и данас доминира долином Дрине узводно од Моста Мехмед-паше Соколовића.

У историјским читанкама се може наћи да је кула била крајња тачка средњовјековног утврђеног града, осматрачница над путевима, и да је од ње био прокопан тунел до Дрине, одакле су њени браници, у случају опсаде, узимали воду за пиће.

Трагова тунела данас нема, али зато у народу живе легенде о њеном имену и намјени које и немају баш никаквих додирних тачака са историјским подацима.

Хроничар града на Дрини и Рзаву Љубомир Мутапчић прича да га је мајка, још као дијете, водила да испод куле види Маркове стопе, Марково сједало и отиске Шарчевих копита у камену.

- Заиста постојала је камена столица, на камену отисак огромне чизме и велике коњске потковице, коју смо ми дјеца гледали с невјерицом и замишљали грдосију Марка и његовог коња Шарца - прича Мутапчић.

Он каже да је дио ових чудних удубљења у камену уништен изградњом ускотрачне пруге испод куле, а остатак кад се у њеној близини отворио мајдан за дробљење шодера који се  постављао испод шина.

Легенда даље говори да су отисци од коњских копита настали у камену једне прилике кад су се Марко Краљевић и Муса Кесеџија надметали на коњима ко ће са Буткових стијена даље прескочити Дрину.

Муса је, мучки, подметнуо копље Шарцу, који се саплео и треснуо свом снагом на другу обалу, гдје су се ноге заглавиле у камену.

У БиХ, у засеоку Прпе, између Бање Луке и Бронзаног Мајдана постоји Марков точак, у Сарајеву Шарчева копита, у Србији Марков камен на Мироч планини, Маркова црква у Неготину, Маркова стијена на Копаонику, Марков град код Врања, Марков шупљи камен код Ниша...

Тамница

Кула је за вријеме турске владавине претворена у тамницу, а ову двоспратну грађевину је аустроугарска власт затрпала да се у њој не крију хајдуци и српски устаници.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана