Фирме заузеле оранице, ратарима краће бразде

Ратари и повртари широм Српске, који махом обрађују искључиво властито земљиште, кажу да су годинама у сјени великих произвођача, јер они узимају у закуп све парцеле које су у својини РС. Наводе да исте културе годинама сију на истом земљишту, што доводи до ширење разних биљних болести и лошијег рода. Све то им, како кажу, отежава битку на тржишту, јер нису конкурентни.

Пољопривредник из села Машићи код Градишке Душко Бањац истиче да је некада обрађивао 30 хектара државног земљишта, а данас ни дунум.

- Јавни позив за додјелу земљишта расписан прољетос је поништен јер више од 50 одсто пољопривредника није испуњавало услове које је прописало ресорно министарство и општина. Правилник за додјелу земљишта у закуп прилагођен је само великим произвођачима, иако је нас малих далеко више. Не можемо ми пропасти да би три одсто пољопривредних фирми радило - каже Бањац.

Тврди да у Романовцима и Машићима, селима која предњаче у пољопривредној производњи на подручју Лијевча поља, нико од малих произвођача не закупљује државну земљу.

- Земља у нашем власништву коју обрађујемо уназад 50 година је затрована јер сијемо једно те исто поврће и жито које тражи измјену земљишта сваке четврте-пете године. Свега три-четири фирме обрађују комплетно земљиште које је користио бивши ПИК комбинат “Младен Стојановић”. То никако није поштено - рекао је Бањац.

С њим се не слаже власник фирме “Зелен гај” из Ламинаца и потпредсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача РС Ранко Сарајлић, који сматра да земља треба да буде ресурс за унапређење пољопривреде, а не социјална категорија.

- Иде се ка томе да се једна парцела цијепа на више корисника, што је корак назад у производњи. Земља би требало да се даје првенствено правним лицима, јер су носиоци производње и пуне државни буџет. Газдинства то не раде и само узимају подстицаје, иако међу њима има и оних који остварују промет од пола милиона марака и ником не полажу рачуне - рекао је Сарајлић и додао да је за јавни интерес боље да државне оранице обрађују ликвидни и озбиљни произвођачи, јер се тако постиже пуни ефекат.

Предсједник Удружења пољопривредника “Села Семберије” Бошко Радић каже да је и на подручју Бијељине слична ситуација.

- Не треба замјерити тим људима који су добили земљиште ако испуњавају услове, али треба само изнаћи праведнији начин расподјеле да би и мали произвођачи добили свој дио колача - рекао је Радић. Додао је да семберски пољопривредници имају проблема са закупом земљишта које је у приватном власништву, јер власници не желе да склапају уговоре, због чега ратари не могу остварити подстицаје.

У Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде РС истичу да пољопривредно земљиште у државном власништву могу добити сва физичка лица, предузетници и привредна друштва која испуњавају опште услове прописане Правилником о поступку давања у закуп пољопривредног земљишта у својини Републике, као и посебне услове које прописују јединице локалне самоуправе.

- Путем закупа је тренутно додијељено 4.424 хектара за чије коришћење је закључено 488 уговора са пољопривредницима и фирмама. Цијена закупа креће се од 90 до 120 КМ по хектару за земљиште прве класе - истакли су у ресорном министарству. Додали су да се поступак закупа врши искључиво путем јавних огласа које спроводе локалне заједнице у сарадњи са министарством.

Општи услови за додјелу земљишта у својини РС

- да је понуђач уписан у Регистар пољопривредних газдинстава као носилац

- да понуђач има пребивалиште, односно сједиште на подручју општине на којој се налази земљиште које се даје у закуп најмање годину прије подношења понуде, односно пријаве за закуп

- да понуђач посједују пољопривредну механизацију

- да понуђач нема доспјелих, а неизмирених обавеза по основу закупнине и/или концесионе накнаде према ресорном министарству

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.