Екипа Гласа Српске у посјети општини Купрес РС: Драганов осмијех враћа наду у опстанак огњишта

Насмијани дјечак, умиљатог погледа, унио је радост у породицу Шебез, гдје у домаћинству сложно живе дјед Драган, по коме је овај најмлађи становник Купреса  РС добио име, бака Јока, те дјечакови родитељи Лазо и Маја и четворогодишња сестра Николина.

У овом малом планинском крају, насталом након потписивања Дејтонског споразума, из године у годину све је мање становника, а све више закључаних кућа у које нико не навраћа. Дјечија граја права је ријеткост, о чему најбоље свједочи чињеница да је лани рођена једна, а годину раније свега двије бебе.

Пркосећи суровој купрешкој природи, породица Шебез се вратила из Котор Вароша, гдје су били настањени за вријеме избјеглиштва и поново свила гнијездо у родном Купресу РС. Иако је њихово пријератно имање након потписивања Дејтонског споразума припало ФБиХ, купили су педаљ земље на територији Српске и саградили кућу.

За Мају и Лазу, који су четири године у браку, живот у малом мјесту није тежак. Иако у 21. вијеку немају воду, а доктор у општину долази само једном седмично, ништа им кажу не недостаје.

- Радио сам седам и по година у Њемачкој, али сам одлучио да се вратим. Ово је моја дједовина, и ту желим да подижем своју дјецу - прича тридесетједногодишњи Лазо, који ради као електричар.

Каже да је на својој кожи осјетио да "сунце туђег неба не грије као њихово купрешко". Ни његовој двије године млађој супрузи живот у овом малом планинском мјесту не пада тешко.

- Нама је овдје лијепо. Хвала Богу здрави смо, осим воде, ништа друго нам не фали. Није далеко ни Шипово, тамо идемо у куповину једном мјесечно, али и за све остало што нам затреба - каже Маја.

И док се већина парова у РС тешко одлучује за брак и потомство, Маја и Лазо би како кажу вољели да добију још једно дијете.

- Вољели бисмо да имамо бар још једно дијете, јер нема радости без дјечијег смијеха. Дјеца су највеће богатство, а све друго је пролазно - каже Маја која вјерује да има још парова који размишљају тако и који неће дозволити да се живот у њиховој општини угаси.

Дједу Драгану и баки Јоки, који осим Лазе имају још троје дјеце и четворо унучади, срца су испуњена кад се сви окупе за крсну славу Светог Григорија чудотворца. Као и већина мјештана овог краја породица Шебез бави се пољопривредом. Имају четири краве и 100 оваца о којима највише брине глава куће, дјед Драган. Од прољећа, кад пропланци озелене, па све до јесени, стоку тјерају на испашу. Најтеже им је кажу обезбиједити воду за домаћинство и стоку.

- Кад је кишовито, скупљамо кишницу с крова у бунар, па и не оскудијевамо водом. Љети, кад данима ни кап не падне, довозимо воду цистерном из хидранта код Шипова - казао је Драган и додао да без обзира на то што за Купрес у РС многи кажу да је "дејтонска тачка" на карти БиХ, у овој општини још тиња искра живота.

Народна ношња

Осим купрешког кајмака, каквог нема нигдје у свијету, како тврде мјештани, надалеко је позната и народна ношња из овог краја.

- Извезла сам ношњу давне 1989. године за моје кћери док су још биле дјеца, а сада ју је наслиједила моја унука. Нико више не мари ни за обичаје, ни за традицију. Ношњу чини капа, кошуља, сукња и прегача украшена разнобојним детаљима - испричала је Јока.

Школа

Основна школа у Купресу РС некада је имала осим централне и два подручна одјељења, а звоно је оглашавало почетак наставе за око 600 ученика. Данас је ово подручно одјељење ОШ "Раде Марјанац" у Стројицама код Шипова, а у малој учионици наставу похађа свега девет основаца, од првог до петог разреда.

- Дидактички материјал потребан за наставу имамо, али бисмо вољели да има више ђака и да добијемо још једну учитељицу како је то било и раније - рекла је учитељица Дијана Смиљанић, која за своје ђаке има само ријечи хвале, јер како каже без обзира на временске услове у школу стижу на вријеме, а у дневнику нижу петице.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.