Дуг за порез на имовину 29,8 милиона КМ

Свјетлана Ђуричић
Дуг за порез на имовину 29,8 милиона КМ

Бањалука - Неплаћени рачуни за порез на непокретности становника РС досегли су 29,8 милиона КМ, а према подацима Пореске управе РС, највећи дуг по овом основу имају порески обвезници чија се имовина налази на територији Бањалуке, Бијељине и Приједора.

Из Пореске управе прецизирали су да је тај дуг настао у периоду од почетка 2012. до краја 2017. године, те подсјетили да је посљедњи дан септембра рок за уплату друге рате обавезе по пореском рачуну за 2018. годину, као и неизмирених износа из претходних година.

- Сваки порески обвезник на основу пријављене непокретности добија порески рачун, који, уколико нема приговора, стиче својство извршне исправе, те се на основу њега врши наплата. Након наступања извршности пореског рачуна, покрећемо поступак принудне наплате - казала је директорка Пореске управе РС Зора Видовић.

У првих осам мјесеци ове године по основу пореза на непокретности наплаћено је 19,2 милиона КМ, што је за 3,2 милиона КМ или 20 одсто више у односу на исти период 2017. године, што, како каже Видовићева, представља задовољавајући тренд наплате ове врсте прихода који искључиво припада локалним заједницама у Српској.

Градоначелник Бањалуке Игор Радојичић казао је да постоје бројни проблеми у вези са наплатом пореза на непокретности.

- Грађани сами пријављују порез, па је слаб степен контроле шта је и како пријављено. Ту је и проблем обухвата, јер је и према прелиминарним процјенама и базама података о наплати струје, телефона, воде и слично спорно колико је тога стварно пријављено и шта је стварно стање објеката - казао је Радојичић.

Сљедећи проблем је, додаје, сама контрола наплате оног што је пријављено, с обзиром на то да Пореска управа покрива цијелу територију Српске. Он сматра да би боља контрола, али и евиденција побољшале резултате.

- Од Нове године постојаће могућност да градови преузму контролу над наплатом пореза на непокретности, а град Бањалука разматра како да побољша обухват и наплату. Нећемо формирати сопствену службу за наплату, али ћемо укрстити базе података локалних комуналних предузећа са базом о пријављеним објектима. Кроз контролу пријављивања радићемо на побољшању наплате, јер се ради о значајном изворном приходу градова - нагласио је Радојичић.

Додао је да је у децембру 2016. смањена стопа пореза на непокретности у свим зонама, осим градске, што показује да политика бањалучке Градске управе није повећање пореза.

Градоначелник Бијељине Мићо Мићић рекао  је да је Савез општина и градова РС упутио иницијативу да се контрола наплате пореза на непокретности пренесе у надлежност локалних заједница.

- То су изворни приходи локалних заједница, а стварно немамо контролу над њима. Пријављује ко шта хоће, а тако је и са плаћањем. Пореска управа РС нема кад да се бави тиме, а још није направљено упутство како да контролу над наплатом пореза на непокретности преузму локалне заједнице - нагласио је Мићић.

Казне

Из Пореске управе упозоравају власнике непокретности који нису платили доспјеле обавезе пореза да ће износ бити увећан за трошкове поступка принудне наплате и камате.

- Непокретности ће бити пријављене по службеној дужности, а власницима уручени порески рачуни са обрачунатим каматама и казном од 500 до 1.500 КМ за физичка лица, те од 1.000 до 3.000 КМ за правна лица, по непријављеној непокретности - нагласили су у Пореској управи и додали да ће интензивирати активности на принудној наплати.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана