Дијаспора диже привреду Лопара из пепела

Љиљана Алексић
Дијаспора диже привреду Лопара из пепела

Лопаре - Лопаре спадају у ред неразвијених општина у Српској, али ограничена буџетска средства нису препрека локалним властима да уз помоћ људи из дијаспоре задрже становништво и покрену привредне активности са мртве тачке.

Према ријечима начелника Лопара Раде Савића, у претходних годину у овој општини доста тога је учињено на побољшању привредног амбијента.

- Успјели смо да запослимо 392 лица са евиденције Завода за запошљавање кроз отварање нових производних погона. Предузећа која су била носиоци привредног развоја овог краја захваљујући инвеститорима покренута су након десет и више година и сада људи раде у “Термалу”, Фабрици столица и Фабрици пољопривредних машина - наводи Савић, додавши да је у плану покретање производње у бившој “Дити”, те да су у току преговори са заинтересованим инвеститорима.

Савић напомиње да се, захваљујући помоћи Мајевичана који живе у Словенији, Њемачкој, Швајцарској и другим крајевима Европе, Лопаре данас развијају, а локално становништво другачије размишља.

- Имаћемо највећи шљивик у региону. Наш суграђанин који живи у Аустрији почео је да сади шљивик на 50 хектара са 40.000 садница воћа - наводи Савић.

Драган Јовић, који живи и ради у Аустрији, а поријеклом је из мајевичког мјеста Прибој, препознао је природне потенцијале свог родног краја.

- Планирам да шљиву извозим на тржиште ЕУ и да оживим воћарство на Мајевици. Квалитет земљишта, климатски услови и амбијент планине Мајевице су одличан предуслов за узгајање воћа - истакао је Јовић, који ове године планира да засади 21.000 стабала шљиве на 27 хектара, а потом и на преостала 23 хектара.

Ово није усамљен примјер подно Мајевице. У посљедње вријеме све више људи окреће се пољопривреди, у којој су препознали шансу.

Недељко Бојкић из лопарског села Јабланица одлучио је да не напушта родни крај. Овај двадесетчетворогодишњи фармер, на чијем газдинству се налази и рибњак са 800 кубика воде и 500 риба, планира да прошири сточарску производњу. Недавно је од општине добио 2.000 КМ подстицаја како би реализовао своје намјере.

- Имам 33 краве, од којих је десет музара, а остале су приплодне јунице. Дневни просјек млијека по једној крави је 20 литара. Планирам да у овој години повећам сточни фонд на укупно 60 грла - рекао је Бојкић, који се сточарством бави од своје 17. године.

Чини се да нико не воли свој родни крај као Мајевичани, што потврђује и Славко Цвјетиновић из мајевичког села Тобут код Лопара. Некада свјетски путник, пензионерске дане проводи у родној кући. Како каже, жал за Тобутом, родбином и пријатељима пратио га је гдје год се налазио.

  • Нигдје није љепше него у завичају. Овдје сам рођен и одрастао. Трбухом за крухом ишао сам од земље до земље. Доста сам свијета обишао, али завичај у срцу носим - прича Цвјетиновић, који дане проводи углавном одмарајући се на чистом ваздуху и природи која је обдарила мајевички крај.

Захвалност

Трећина становника Лопара деценијама живи и ради у Европи, а уштеђевину улажу у родни крај. У знак захвалности за бројне пројекте и финансијску помоћ у Лопарама се сваке године у августу организује манифестација “Дани дијаспоре”, чији је циљ јачање веза људи који живе у иностранству и завичаја.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана