Дан када је плакала српска Грбавица

Дан када је плакала српска Грбавица 16.03.2010 22:00 | Миљан Кељић

ИСТОЧНО СAРAЈЕВО - Окупљањем испред цркве Светог Ђорђа на Врацама у Источном Сарајеву обиљежен је 16. март - дан када су сарајевски Срби 1996. године напустили своје домове у сарајевским насељима - Грбавица, Враца, Ковачићи.

Међу онима који су тога дана напустили Грбавицу били су начелник општине Источно Ново Сарајево Гојко Драшковић и сарајевски прота Војислав Чаркић.

Пензионисани прота Војо Чаркић, Сарајлијама знани као омиљени Поп Жућа, каже да никада неће заборавити тај најтужнији 16. март 1996. године, када је Грбавицу напустило око 5.000 њених становника.

Изашли су у литији носећи крст преко Враца до територије Републике Српске. Тај крст су средином 1994. године на српској Грбавици освештала два патријарха - патријарх Српске православне цркве Павле и патријарх московски и цијеле Русије Aлексиј Други.

Крст су на леђима изнијели тадашњи министар вјера Драган Давидовић и начелник општине Милорад Катић. Данас се налази у цркви Светог Ђорђа на Врацама у Источном Сарајеву.

Прота Војо се присјећа да је колона за крстом и звоном из цркве на Грбавици ишла мирно и ћутке, путем уз Враца и доље према Миљевићима. Сви су плакали. 

- То је био наш дефинитивни одлазак са Грбавице. Од тада су се моји Грбавичани раселили широм свијета, од Aустралије до Канада, од Aљаске до Новог Зеланда - присјећао се прота Воја тешког, најтежег тренутка за сарајевске Србе.

- Сарајевски Срби напустили су своја огњишта зато што нису хтјели да остану под влашћу бошњачко-хрватске федерације. Било је јако тешко, јер су они који су гинули на својим праговима четири године, кренули у избјеглиштво у миру - каже Драшковић.

Додаје да су сарајевски, грбавички Срби данас у Миљевићима изградили куће и свети храм по узору на онај на Башчаршији, који су доказ њихове жеље и воље за животом.

Према његовим ријечима, велики број Срба са Грбавице и осталих сарајевских општина су "расути" по цијелом свијету и широм РС, а већини је жеља да се врате на просторе Источног Сарајева.

Изгинули

Секретар Борачке организације Источно Ново Сарајево Васо Елез рекао је да је у грађанском рату у БиХ од 1992. до 1996. године на Грбавици погинуло 608 припадника Војске Републике Српске, те више од 400 цивила, међу којима је било око десеторо дјеце.

Сарајевско насеље Грбавица, смјештено уз саму Миљацку, било је свакодневна мета снајпера и граната са друге стране ријеке.

Тако је снајпериста са зграде "Лориса" на Тргу Пере Косорића, данашњем Тргу хероја, на Грбавици 11. марта 1995. године убио двије дјевојчице које су играле ластиш. Убијене су десетогодишња Милица Лаловић и деветогодишња Наташа Учур. Била је то њихова посљедња игра, осам мјесеци прије дејтонског мира.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица