„Црвеном злату“ се црно пише

Производња малина, која је посљедњих година доживјела експанзију у БиХ, почела је да се гаси, а произвођачи вапе за помоћ, јер им је ниска цијена задала проблеме. Килограм овогодишњег рода махом се продавао за 1,90 КМ, а било је и откупљивача који су плаћали 1,70 КМ, док се само ријетки малинари могу похвалити тиме да су за ову количину добијали 2,40 КМ. 

Предсједник Удружења малинара Братунца, Сребренице и Милића „Виламет“ Љубиша Алемпић истиче да протест, који је одржан у октобру, није донио очекиване резултате.

- Већина хладњачара је остала при цијени од 1,90 марака и они су откупили највише рода. Један наш локални хладњачар је цијену подигао на 2,10 КМ и обећао да ће нам до краја децембра исплатити још по 0,20 КМ - каже Алемпић.

Према његовим ријечима, такво стање је проузроковало чупање дијела засада, а многи произвођачи су одустали од одржавања па су малињаци у веома лошем стању.

- Све то ће утицати на пад производње, јер су малинари огорчени. На састанку са ресорним министарством нисмо ништа постигли, јер не могу нама подићи премију, а да то не учине и осталим воћарима. То би много коштало - каже он и подсјећа да премија износи десет одсто од продајне цијене.

Предсједник Удружења пољопривредника „Малина“ из Котор Вароша Александар Станић каже да је сва малина са подручја ове општине продата за 1,70 КМ по килограму, док их производња те количине кошта око двије марке.

- Нисмо покрили ни трошкове, јер смо бераче плаћали марку по килограму, а нама је остало 70 фенинга у које је немогуће уклопити трошкове. За двије године неће остати ни десет одсто садашњих произвођача, што је тужно, јер РС има идеалне услове за производњу тог воћа - истиче Станић.

Додао је да удружење, на чијем је челу, има доказ да је дио њихове малине продат у Кипар за шест евра по килограму.

- Немамо ништа против тога да откупљивачи зараде, али не могу остваривати екстра профит, а нама исплаћивати милостињу. Цијена малине у тржном центру је 37 марака по килограму, а нама не могу дати ни двије марке - наводи он.

Произвођач из Теслића Драгомир Павловић, чији малињак се простире на пет хектара, за разлику од већине својих колега, малину је успио да прода за 2,40 марке.

- Имам хладњачу па сам у њој чувао род и чекао повољније услове. Могао сам много боље проћи да сам воће извезао, али страним купцима требају веће количине које нисам имао - додао је Павловић.

Међутим, ни овај произвођач нема много разлога за задовољство поредећи овогодишње трговање са прошлом годином када су откупљивачи за килограм плаћали од 3,30 до 3,50 КМ. Директорица фирме „Бос агро фуд“, која је једна од највећих откупљивача у БиХ, Радмила Шаран истиче да је до пада цијене дошло, јер је пала продаја на свјетском тржишту.

- Малину смо плаћали 1,90 КМ по килограму, јер још нисмо продали ни лањску и сада на лагеру имамо од 4.000 до 5.000 тона воћа. Потражња је опала због прекомјерних произведених количина, како код нас, тако и у Србији и Пољској - рекла је Шаранова и додала да су произвођачи заборавили да је цијена малине прије 12 година износила 40 фенинга, а да су и тада радили и нису пропадали.

- Посљедње три године цијена је била нереално висока и сви смо знали да ће томе доћи крај - нагласила је Шаранова.

Спас у хладњачи

Произвођачи малине истичу да је једино рјешење да задрже производњу у оснивању задруга и инвестирању у сопствене хладњаче како би род директно извозили, прескачући тако разноразне накупце.

- Основати сопствену хладњачу је скупа инвестиција, јер она која може примити око 1.000 тона воћа кошта више од милион марака. Не знамо колико су сви произвођачи спремни на такав потез, а требала би нам и помоћ државе - рекао је Љубиша Алемић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.