Близанци једина радост за цијели Доњи Жабар

Близанци једина радост за цијели Доњи Жабар 12.02.2018 12:11 | Анита Јанковић-Речевић

Доњи Жабар - Да двомјесечни близанци Цвјетин и Васо Мишић нису пожурили да дођу на свијет мјесец прије термина, у општини Доњи Жабар прошле године се не би зачуо плач беба.

Једине бебе рођене лани у овом посавском крају донијеле су двоструку радост својим родитељима Иванки (33) и Небојши (39) и вратиле наду мјештанима Доњег Жабара, у којем је дјечија граја права ријеткост. Већина огњишта одавно је угашена, а колико је наталитет у опадању у овој неразвијеној општини насталој након ратног вихора, најбоље показује чињеница да су лани, као и годину раније, рођене само двије бебе.

Цвјетина и Васу родитељи су дуго чекали и дочекали, јер је њихова жеља за потомством била јача од свих недаћа. Након 15 година брака и једне неуспјешне вантјелесне оплодње, Небојша и Иванка су досањали свој сан, да лијежу и устају уз смијех и плач својих синова. 

- Првих година брака смо чекали, али је трудноћа упорно изостајала, па смо помоћ затражили од љекара. Лутали смо од клинике до клинике, ишли на испитивања, одрадили море налаза, али је све било безуспјешно. Нервоза и осјећај безвриједности били су све већи док нисмо чули за клинику у Прагу која нам је била сламка спаса - присјећа се Небојша.

У поступак вантјелесне оплодње први пут су се упустили прије двије године.

- Након првог неуспјеха нисмо изгубили вјеру, напротив. Уложили смо све што смо имали, запоставили здравље, кућу, пријатеље само да бисмо добили дјецу - прича Небојша.

Гледајући брижно у своје насљеднике, Иванка каже да је сва мука пала у заборав када су дјечаци рођени. 

- Када сам се пробудила након царског реза, прво сам питала како су ми дјеца и када ми је доктор рекао да су обојица здрави и да им могу тражити дјевојке, потекле су сузе радоснице. Моменат када сам их видјела био је чаробан и нестваран, а први додир нешто што се не може ријечима описати. Наша вишегодишња борба и патња је добила смисао - прича Иванка која је четири године новац за вантјелесну оплодњу зарађивала музући краве на оближњој фарми. 

Иако су обоје незапослени и живе у трошној, старинској кући, кажу да њиховој дјеци никада ништа неће недостајати. Већ полако кују планове за будућност.

- Имамо 40 дунума земље које смо и до сада обрађивали и сијали житарице, а сада ћемо се озбиљније посветити пољопривреди. Планирамо и тов свиња, а с доласком прољећа ћемо реновирати и кућицу. Биће свега, само да смо живи и здрави - каже Небојша који повремено за надницу обавља тешке физичке послове на туђим фармама.

Истичу да им као младим људима живот у малом мјесту не пада тешко, јер за боље и не знају.

- Рођена сам на селу и на село се удала. Рад на њиви и тежак физички посао ми је свакодневица и за боље не знам. Не смета ми што је већина комшија одавно прегазила 60. годину и што немам с ким да се дружим. Ни Васо ни Цвјетин неће имати с ким да се играју, јер у близини нема мале дјеце и у нашој близини није рођена ниједна беба има сигурно већ десет година - каже Иванка.

Небојша додаје да проблем наталитета у Доњем Жабару датира још од прије рата.

- Осамдесетих година, када сам похађао основну школу, у разреду нас је било мање од двадесетак. У Посавини се одвајкада живи од пољопривреде, а људима је кора хљеба с њиве омрзла јер се зарађује мукотрпно, па та исељавања трају дуже од 30 година. Ми остајемо овдје да стрпљиво стичемо иметак - каже овај поносни отац.

Ђачке клупе све празније

Пад наталитета највише се осјети у Основној школи "Доњи Жабар", у којој су клупе све празније. Школско звоно у централну и двије подручне школе позива 220 ученика.

- У првом разреду имамо свега 17 ученика, док их је у другом 20. Сваке године их је све мање, што представља озбиљну пријетњу да у скоријој будућности дође до затварања подручних одјељења у Лончарима и Човић Пољу - рекла је директорица школе Душанка Јовановић.

Додала је да је због тешких услова живота све више сиромашне дјеце, али и ђака који се са родитељима селе у иностранство.

- Ове школске године два ђака су нам отишла у Русију, а у најави имамо да би их  догодине могло отићи још неколико - казала је Јовановићева.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица