Благо подземног свијета скривено од очију јавности

Радмила Ђевић 11.10.2017 17:52

Фоча - Стотине драгуља међу пећинама, које чувају тајне најстарије историје човјечанства, крију се широм Републике Српске и БиХ и представљају прави изазов за спелеологе, али и друге љубитеље подземног свијета.

У БиХ је регистровано више од 4.000 пећина и јама, а велики број њих није довољно истражен. И док пећине у свијету посјећује на милионе туриста, слика у БиХ је потпуно другачија. Искуство са спелеотуризмом веома је скромно. Међутим, спелеолошка друштва чине велике напоре да би оваква слика била промијењена. Једно од њих је и фочанско Спелеолошко друштво "Урсус спелеус", које је на подручју ове општине истражило 70 пећина и јама. Међу њима су и Кук, Ледењача, Велика кутлача, Бистрички град, а пронашли су и лобању пећинског медвједа и цртеже праисторијског човјека.

- Пећина Кук је једна међу три у Српској по љепоти, а на подручју Миљевине издваја се Велика кутлача која је дугачка 415 метара и богата пећинским накитом. Најзначајнији објекат који истражујемо је Сагоњина јама, која се налази на подручју села Челебићи и за сада је најдубљи спелеолошки објекат - рекао је предсједник друштва Милош Јакић.

Скривене љепоте подземног свијета у Републици Српској стваране милионима година су неописиве. Члан Спелеолошког друштва "Понир" из Бањалуке Младен Милошевић каже да су само ријетке пећине туристички искоришћене и доступне очима јавности.

- Када је у питању бањалучка регија, издвајамо пећину у Љубачеву, која је и заштићена и која може бити туристички искоришћена. На подручју Теслића, Пала и Херцеговине је много пећина које могу бити посјећиване - рекао је Милошевић.

Члан Спортског и научноистраживачког клуба "Атом" Завидовићи Адмир Барјактаревић истиче да се динарски крш сматра највећом специфичном природном вриједности, не само БиХ него и сусједних земаља, те садржи и свјетски значајне елементе природне баштине. Он истиче да би пажњу требало посветити и еколошком аспекту овог подручја.

- Динариди су број један у свијету, а ми то никад нисмо знали да цијенимо. Ту се све више јавља проблем загађења овог подручја, јер све наше воде су подземне, које неко негдје загађује. Нажалост, сваки отпад који се баци у крш некоме ће се наћи у чаши - истакао је Барјактаревић.

Члан Спелеолошког друштва "Мијатови двори" из Томиславграда Јосип Марковић каже да су мистерије подземног свијета све више атрактивне туристима.

- Ту су извор пећине Ричина, који је невјероватно привлачан, пећина Дакна, Мијатова пећина, које су више за планинаре, јер до њих треба пар сати хода. Има шта де се види, пуно пећина, јама, много је објеката и под водом, а туристи могу чамцем да се провозају и нађу испод земље - казао је Марковић.