Бивши ученици бијељинске Економске школе у школској клупи послије пола вијека

Многи од њих су отишли у Београд, Срем, Војводину и иностранство. На скуп у Семберију дошла су 33 бивша ученика, а за већину њих то је био емотиван сусрет. Многи ученици из генерације која је школовање завршила прије пет деценија годинама се нису сусретали. Живот их је одвео на различите стране свијета, а у Бијељину су дошли да евоцирају успомене.

- Окупили смо се у нашој Семберији и искрено смо се обрадовали сусрету. Са некима се нисам видио свих 50 година. Ми смо генерација која, нажалост, нема заједничких фотографија јер тада је било другачије вријеме, није као данас, а немамо чак ни дневника јер је он изгорио 90-их година. За овај сусрет смо се скупљали по сјећању, а задовољство нам је што су међу нама и два наша професора - рекао је бивши ученик Економске школе Миодраг Ђукић. И ова генерација, као и многе друге из Економске школе, изњедрила је бројне успјешне људе.

- Има много успјешних из ове генерације, али мислим да је ипак најбитније да су то све вриједни, радни, поштени и породични људи јер то су одлике које остају за читав живот - прича Ђукић.

Пет деценија је прошло, а вријеме као да је стало, прича Благоје Михајловић, један од ученика те генерације.

- Као да је прошло 20 година, а не 50. Када погледам нашу генерацију, чини ми се да се нисмо много ни промијенили. Сат времена смо причали о животу и неким озбиљним темама, а онда смо прешли на дешавања из средње школе као да смо још увијек ученици. Предивно је присјетити се тих времена, наших успјеха, школских дана, ученичких лудорија - рекао је Михајловић уз смијешак. Истиче да је већину другова препознао, иако међу њима има оних које није видио читавих пет деценија.

- Иако смо данас углавном сви дједови и баке и имамо унучад, нисмо се много промијенили у физичком смислу - шаљиво је рекао Михајловић.

Многи кажу да су пријатељства из средње школе за цијели живот, што показују и ови матуранти који и данас одржавају контакте и виђају се кад год могу.

- Имам стални контакт са једним другом који живи у Београду, а са овима који су у Бијељини виђам се кад год то прилике дозвољавају - каже  он.

Прије свечаног ручка некадашњи матуранти прошетали су се центром Бијељине, посјетили Економску школу, ушли и поново  сјели у школске клупе, а били су и на пријему код градоначелника Бијељине Миће Мићића.

Сусрет су завршили весело и уз здравицу, пожељевши једни другима здравља прије свега. Нажалост, неки од њих више нису међу живима, а они који су дошли на прославу пожељели су поновни заједнички сусрет.

- Вријеме и живот брзо пролазе, а остају успомене да нас подсјећају да смо били дио једног периода - сложно кажу бивши матуранти.

Анегдоте

Током сусрета препричавале су се и анегдоте.

- Када смо ушли у Економску школу, све је изгледало другачије него некада. Слатко смо се исмијали када су нас увели у кабинет информатике јер за многе из наше генерације рачунари су и данас далеко, а тада су били још даље - рекао је кроз смијех Миодраг Ђукић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.