Бесједник за олтаром, ударник на акцијама

Уз духовно просвјећивање, старјешина храма предводио бројне радне акције на подизању друштвених домова, школа, изградњи путева и друге комуналне инфраструктуре, што мјештани Поточана и сусједних села која припадају овој парохији изузетно цијене.          

Потиче из Штрбаца, из породице скромног материјалног, али завидног духовног богатства, која је држала до православља. Још као малишан Златко је пожелио да похађа школу за свештеника. Жеља му се и остварила када је отпутовао у манастир Крка, гдје је завршио петогодишње школовање.

- Тај период је за мене много значајан. Уз наставу, имали смо времена да уживамо у чарима ријеке Крке, гдје смо се, додуше на своју руку и помало илегално, купали, јер то није било дозвољено. Био сам поносан на то што сам наставу похађао у манастиру подигнутом 1370. године, као духовном светионику српства у Далмацији - прича доскорашњи парох.

Повратком кући чекао га је позив за одслужење војног рока, након којег се оженио Биљаном Ђукарић из Кремне. Прво радно мјесто добио је 1977. у Поточанима, а убрзо је стигла и принова, син Јован. Њихов првенац сада је угледни свештеник у њемачком Фрајбургу и има супругу и троје дјеце. Биљана и Златко стекли су још близнакиње Данку и Бранку.

- Попадија и ја имамо седморо унучади и они су наше највеће богатство. Окупљамо се у свакој згодној прилици, да се дружимо, причамо и провеселимо - каже Гатарић.

Од прве службе, 1977. године, па донедавно радни вијек је провео у храму цара Константина и царице Јелене. Урадио је много на обнови цркве, окупљао је и анимирао вјернике, стварајући од њих једну велику и сложну породицу.

- Времена су се мијењала, али онај систем друштвеног уређења није баш благонаклоно гледао на цркву. Власт је сматрала да смо ми некакви, готово па као непријатељи, али смо знали да ће доћи боља времена и период слободног исповиједања вјере и чувања обичаја - рекао је Гатарић.

Он је један од иницијатора годишњег народног сабора у Поточанима. Утврђено је да то буде на Огњену Марину, а традиција је заживјела 1982. године.

- Данас је наш збор бренд овог дијела општине, а наша дијаспора у великом броју планира одмор и долазак у родни крај баш крајем јула и почетком августа, да би се овдје код цркве видјели са родбином и пријатељима - каже свештеник.

Поточанска парохија имала је некада 1.070 домаћинстава, али је оснивањем парохије у Насеобини Лишњи велики број њих припао новооснованој парохији. Много је урађено за сва та домаћинства, казаће мјештани Поточана, али и других села, гдје је Гатарић службовао и покретао радне акције.

- Наш народ је вриједан, али му увијек треба вођа. Ја сам се прихватио улоге аниматора у селу и сви су ме цијенили, вољели и слушали. Деценијама смо живјели заједно у једној средини, дијелили лијепе и тешке тренутке, па ми је, као и мјештанима, тешко пао растанак - рекао је Гатарић.

Скрасио се у својој кући у Прњавору, чекајући оне најљепше тренутке, када са попадијом Биљаном дочекују дјецу и унучад. Можда ће, каже, почети да пише мемоаре. Грађе за такво дјело има пуно, јер је увијек био у покрету, подстичући мјештане да заједно стварају боље услове за живот.

Спасио ученика

Заједно са ђацима и наставницима поточанске ОШ "Милош Црњански" Гатарић је својевремено путовао на излет, на језеро Балкана код Мркоњић Града. У једном тренутку у воду је потонуо ученик Светко Баришић.

Златко је, као добар пливач, без размишљања скочио у воду и са дубине од око два и по метра извукао дјечака који није давао знаке живота. Након пружене прве помоћи, пулс се вратио, па Светко и данас са много захвалности помиње име овог свештеника, јер му је и буквално спасио живот.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.